Danas mi je Slobodna Dalmacija posvetila prilično prostora.
Zadovoljan sam razgovorom s Anđelkom Mustapić. Osim u jednom detalju. Budući da je Anđelka zaista dobra novinarka, pamtim je odavno kao vrsnu kolegicu i vrlo zgodnu damu, nije izdržala da ne zaviri u Internet, a tamo je naletjela na Kemala Mujičića kao pjesnika.
A ja nisam baš poznat kao pjesnik. Nije da ne znam napisati dobru pjesmu, ali ne pišem, jer ne pišem.
A na Internetu piše da Kemal Mujičić ima nekoliko knjiga poezije. Znam i ja da ima, ali taj je Kemal Mujičić prilično mlađi od mene. On zaista piše odličnu poeziju, imam sve njegove knjige. Ali ni jednu s posvetom. Mislim da bi bilo smiješno da Kemal Mujičić poklanja knjigu (srdačno itd.) Kemalu Mujičiću.
Sad se valja upitati koji sam to ja?
Ja sam onaj koji nema nadimak, a On je onaj koji si je dao nadimak, e da bi se razlikovao od mene. On je Artnam. S njim i sa mnom ima bezbroj anegdota. Jednu mi je ispričao Pero Budak.
Prije dosta godina Pero je pročitao da je negdje večer poezije Kemala Mujičića. Budući da je znao da ja ne pišem poeziju, osim one zajebantske, eto ti Pere na književnoj večeri da nauči o meni ono što još nije znao. I sve čeka da se pojavim, a mene nema. Očekujući mene, prečuo je predstavljanje Onoga K. M. Kad je sve završilo, on se pokupio misleći da sam stvar zeznuo i, umjesto na večeri poezije, završio u nekoj od meni omiljenih kavana na večeri janjetine.
I Pero mi je to jako zamjerio. Jedva sam mu objasnio da je bio na književnoj večeri Kemala Mujičića, ali Artnama. Itd.
Poslije toga, godinu-dvije, jedan je moj popriličan honorar stigao na njegovu adresu. Srećom, nije dignuo lovu, jer je znao da nije njegova nego moja.
Upoznao nas je Miljenko Mitrović, Mitar ili Kavkaz, u Pavinom lokalu Gavella. Bio je to ugodan susret, osobito zato što Artnam dobro izgleda, a o njegovu sam pisanju već sve rekao.
I tako je Anđelka njegove knjige poezije, nezasluženo, pripisala meni. Sve ostalo je OK. Anđelki i Slobodnoj hvala na reklami koju su mi dali. Nadam se da ih neću razočarati. Kao ni vas. Unatoč i ovome tekstu.
Ja ovo pisanje na Blogomobilu nazivam silovanjem. Naime, nije to ono što će Blogomobil pisati. Međutim, još nemam tehniku koja bi me pratila, pa se snalazim ovako, pišući o onome čemu ovdje nije mjesto.
Zato vas molim da mi oprostite. Kad dobijem tehniku, koju sam trebao dobiti već odavno, moći ćete pratiti što će Blogomobil pisati i snimati. Navodno, sutra ću dobiti i novi kompjutor i digitalnu kameru, pa ću vam pokušati, ako budem znao, dočarati kako će ova stranica izgledati idućih godinu dana.
Vidim da do moga polaska ostaje nešto više od četiri dana. Uh!
Žezlina je napravio odličan jingl, pa jedva čekam da se zamijeni ona hodajuća rugoba.
Post je objavljen 05.05.2005. u 22:34 sati.