Budim se. Još nisam dvaput trepnula krmeljavim okicama, kad mi je postalo jasno kako je nešto trulo i čudno u tom budoarskom miljeu.
Nije izgledao kao budoar, nego kao muška spavaća izba.
Hej, tko mi je ukrao moju tempur pjenu?, obrecnem se upitno na sada već očito nepoznatu okolinu, kad me probolo u vratu.
Gdje sam ja to? Ovo nije moj krevet. Okrećem se na drugu stranu.
Ups – do mene leži neki tip.
O-ho, go Jezdi, ali jubavnajveća neće biti sretan kad sazna za ovo, nikako ne... A tip nije ni loš, ako ćemo iskreno, počev od ramena, pa do guzičice slatke, pa do... zamotanog gležnja?!
Ajme meni, pa to je moja vlastita investicija, toliko odmetnuta od mene da je više ni ne prepoznajem!
Ali, ako je on tu, to znači da sam ja u...
Post je objavljen 04.05.2005. u 12:57 sati.