Marketing
Star Wars: Phantom Menace - Mosorski planinarski maraton 2005
4:54 ako se dobro sjecam? Sat i 10 minuta bolje od starog rekorda. Bravo Elvir! Malo je ljudi ocekivalo njega kao pobjednika, ali fantom iz Rijeke je ipak majstor ovakvih terena. Ludi Gorila je vukao ko konj ali nije izdrzao teski teren, popustio pred kraj. Bilo vas je zanimljivo gledati (iz daljine) kako se ganjate po grebenu. Moj pokusaj na "sve ili nista" je zavrsio sa "nista". Jos na Vickovom sam bio malih 5 minuta iza vodece dvojke, "kontrolirao" sam situaciju, kontrolirao = gledao ih sa drugog brda, iz sigurne udaljenosti ;) . Plan je bio samo pratiti i cekati da puknu, a onda ih ubrati strgane i prosetati do pobjede. Briljantan plan! 
Ni Napoleon ne bi bolje smislio taktiku!! 
Ali. Neko drugi je puko prije. Waterloo, kvragu, zaboravio sam na Waterloo! Detalj koji sam ispustio iz strategije -> da ja ne bih smio puknuti prije njih. Nakon spusta sa Kabla sam upoznao novog neprijatelja, prvi put u zivotu. Dignuo nogu na neku stijenu i jaix! Grcevi, unutrasnja strana natkoljenice. Ajmeeee. Nemres dignut nogu, moras sjesti na pod i istezati. Valjda je to od dehidracije, nedostatka kalcija, magnezija, kalija, necega. Obicno sam se protiv toga borio malim bocicama magnezija, na VT sam ih smazao tri i bilo je ok. Ali sad nisam ocekivao da bi se to moglo desiti. Dvaputa zaredom, po 5 minuta sjedenja i onda sporo, sporo dalje. Odose mi Elvir i Marko. Borba je gotova, sad treba braniti 3. mjesto. Kod treceg grcenja sjeo sam ispod Kozika i rezignirano gledao zadnjih 50m visinskih koje jednostavno ne mogu popesti jer ne mogu ispruziti nogu. Onda sam odlucio iskoristiti priliku i uzivati u pogledu. Okrenuo sam se unazad prema stazi da docekam egzekutore, ko god oni bili. Sad znam (kao dosad mi se to nije nikad dogodilo;) ) kak se osjeca stara kanta za nabijanje. Tesko da bih se u tom trenu odupro i napadu nekog utreniranog puža.
Nisam morao dugo cekati, Niti 10 minuta kak sam sjeo eto Kapovica i Perice. I neizbjezni smajl, 
jer vide da ih ceka dobar obrok. Decki, morat cete me prekoraciti jer ja se nemrem maknut sa staze. I odose oni, skupa sa mojim barem trecim mjestom. Kad sam malo bolje razmislio skuzio sam da je vrijeme za presloziti prioritete i ciljeve. Sad treba opce doci na vrh i onda dolje, poredak nebitan. I bilo bi bolje da nejdem sam. Pa sam cvileci odgegao za njima. Zajedno smo se spustili do Sv.Ivana, a dalje je bila cisto odradjivanje, bez neke borbe s moje strane. Zaribao totalno. Kapovic se popalio i odjurio napred, a Joso i ja pomalo joggirali, da bih se izgubio oko onog glupog bunkera, izgubio malu prednost pred Josom i na kraju dosao 1 minutu iza njega kao 5. na kraju. Vow, pa ja sam stigao na cilj, dobro je! Cak sam prestigao i jednu baku sa stapom na zavrsnoj ravnini, iako tesko, opako se borila. Usput sam skinuo stari rekord za 37 minuta (42, po staroj trasi), tak da ne smijem biti previse nezadovoljan ishodom. Puknu i bolji, kaj sad.
Velike cestitke Josi, junacini, cak je htio cekati me da zajedno udjemo ali nije imalo smisla, bio je bolji. Stara faca, zasluzio je to. A Ivan K. isto, jako dobro je odradio finish, cak malo pritisnuo Marka, koji je valjda bio lud kaj mu je zbrisala pobjeda, koju je tak ocito htio od pocetka. Vise srece drugi put, da nije bilo majstora od teskog terena i dobio bi je. Jos su cetvorica isla ispod 6 sati, Kiki, Soldo, Mladen Vranjić i Perkovic. Mislim da je to to, kaj se tice poretka u vrhu. Trka je bila super, nabrijana, bilo je dobre borbe na grebenu. A i organizatori su bili ok, fino su oznacili stazu, hvala ljudima iz Kastela i narocito onima iz Omisa. Nadam se da cemo dobiti i sluzbene rezultate uskoro, znam da je drugi dosao oko 5:16, 3. za 5:21, pa Joso 5:26 i ja 5:27, dalje nisam ziher tocno. Dobro to izgleda na kraju, brzo. Uzbudljiv pocetak treking lige. Sad ide Sljeme, koje ce biti potpuno druga prica.
Ak zvucim malo rezignirano i jadno i uopce-ne-zabavno to nije od gorcine poraza nego od cjelonocne voznje i muke danas na poslu. A bas sam bio smislio neki opaki ironican clanak o svemu sto se desilo, dok sam tam krepavao pod vrhom. Ma, o porazu cu razmisljati kad probavim sretnu cinjenicu da sam se iscupao iz nezgodne situacije sa grcevima visoko gore. Bio sam nabrijan na ovu trku, naravno. Ali kaj radit kad ima boljih, mozes samo cestitati. Bravo decki! Narocito Marko i Elvir, koji su imali poseban obracun. Mislim da je M. bio najnesretniji na cilju, a ja sam svoju tugu utopio u sreci da sam se iskobeljao dole sa brda onakav strgan. I sad opet imam rezultat za ganjati, zahvaljujuci Elviru. Fino, ta moja opsesija Mosorom nikako da prestane :) Dakle pocinje jos jedan ciklus priprema za Mosor :))
Da ne zaboravim, pozdrav svima koji su prosli Mosor, bilo nas je stvarno puno, cestitke i curama. Prva Vedrana mislim da ipak nije skinula zenski rekord, koji i dalje drzi nasa Sanda, ali o tom kad vidim vremena. Wai je rasturila, al je usput rasturila i Ahilovu, ajd sad led na nogu i miruj malo, ha? B. je isto smazala stazu bez problema, a i ostali su mi izgledali sretni na kraju. Bio je lijep vikend, vidimo se na Sljemenu. Na zvjerskom trekingu. Gdje imam ozbiljne namjere jos spektakularnije zajebat stvar ;)
Post je objavljen 02.05.2005. u 07:15 sati.