Trenutno uopće nisam zadovoljna sa svojim životom. Prva i najgora stvar od svega je što sam nakon jako dugo vremena stvarno nezadovoljna svojim izgledom. Unatrag dva tri mjeseca sam izgubila četiri kile i to se jako odrazilo na mom izgledu. Izgubila sam sise, guzu, sve. Uspjela sam vratiti dvije kile, ali to još uvijek nije to. Prvi komentar nekoga ko me duže vrijeme nije vidio je „isuse kak si smršavila“. Ma da, nisam valjda. Kao da sama to ne vidim, i sad mi još to svi drugi nabijaju na nos. Pa daj jedi. Helouuu pa jedem. Stvarno smiješno, hrpa ljudi se bori sa skidanjem kila a ja nikad nisam mislila da ću si željeti koju kilu više, u ovome slučaju bar dvije. Heh, frendica mi je rekla da izgledam ko neka curica iz osnovne škole. Njen komentar itekako stoji.
Sve ostale stvari koje se događaju oko mene, tj koje se ne događaju, dodatno me bacaju u neku depresiju. Stalno me pucaju promjene raspoloženja, čas sam tužna pa onda pucam od sreće.
Poveselim se ovom lijepom vremenu, jako se poveselim, a onda se sljedeći trenutak osjećam ko da me neko zarobio u neku krletku i ja sad tu provodim dane i trulim i propadam.
Žalosno je kaj baš sad ovdje priznajem da nemam s kim otić u šetnju, jebenu šetnju. Jedina osoba s kojom je to moguće me skoro svaki put zajebe.
Žalosno je kaj sam zapala u odvratnu kolotečinu i tak mi teško pada da se izvlačim van, nemam snage.
Najžalosnije od svega je kaj se osjećam so fucking sama.
ps. ne trebaju mi nikakvi kritički komentari tipa „kad uopće ne izlaziš van“ i tak to...
np. coldplay- speed of sound
Post je objavljen 01.05.2005. u 22:21 sati.