Naša prva i najvažnija obveza je služiti u svijetu.
Ako u tvom životu postoji strah, razlog je nedovoljna posvećenost.
Ako u tvom životu postoji zbunjenost, razlog je nedovoljna posvećenost.
Sama misao, “Ja postojim na ovome svijetu da bih služio”, rastapa to "ja" a kada "ja" nestane, nestanu i brige. Služenje nije nešto što činiš jer ti tako odgovara ili zbog uživanja. Krajnja svrha života jest - služiti.
Neposvećeni um je jadan. Posvećeni um može doživjeti nevrijeme ali će ubrati plodove svoga rada.
Kad služenje učiniš jedinom svrhom svog života, to potpuno uklanja strah i usredotočuje um te donosi osjećaj smisla, bude se aktivnost i dugotrajna radost te – možda tek nakratko pokoji problem!
..................................................................................................................................................................................................................
Evo..to su Njegove rijeci..
ne znam tacno , da li sam sposobna trenutno izraziti i opisati kak mi je, i kak mi je bilo :)
Naravno kasnila sa, niß cudno za mene....Ali baß sam takva , a ne onakva :)
I tak, pjevali se bhajani-pjesme na sanskrtu...i otkacila me bol...suze su mi bile u ocima, i uopce mi se nije dalo plakati..nekak sam si misla, bu otißlo, kaj me brije???
a brijalo me fejst :)
Kamericu nisam ponjela , tak da nis od slikica...
Neki drugi put, ili kas skuzim kak da promijenim dimenzije cu spustiti neke slikice iz Amsterdama, gdje isto sam bila na datu s Gurujijem :=)
no...ok....pjevali mi tako...curke podjelile ruze , tak da svi imaju po jednu, da poklone guruju, nije nas bilo puno, oko 100 tinjak, manje....
I svi se dizu, Guru ulazi..I desilo se ono neminovno...
Pogledao me je u oci...
......
I jednostavno sam ispustila svu tonu, sve boli, svu depru i svaki jad i chemer sto mi je nagrizao dusu,
tak sam se posteno plakala, i jos je prolazio pokraj mene, ja nisam imala ruzu, nisam htijela, sam sam mu se naklonila, pogledal me, i tak mi se nasmijal veselo, da mi je sve posttalo tak clear,
svi neki problemi su se nekak rastopili i dobili banalni sjaj-koji im i pripada :)
na neki nacin...
Bol je bila tu, i bila je uocena, i voljelo se tu bol, od sviju prisutnih,
osvijestio mi je sve ono kaj sam potiskivala, dok eto-nisam pukla, ko kokica :)
Gledalo me mnogo divnih ociju, mnogo love & understanding in the air...
Pricao je svaßta...
I nißta ...
Odgovarao je na neka pitanja, mekanim glasom, sve dok pitac nije bio shvacen....
Vracao je osmijehe na lica, nevjerovatno ljubaznim tonom...
Dirnu me..
Jako..
Tamo gdje sam se oduvijek bojala dozvoliti da mi se priblizi...
Mislim, samo jedan pogled...je dovoljan ..da iskaze sve ono sto niti 1000 rijeci ne bi mogle..
ne znam, onaj koji je dozivio blizinu sveca, moze me razumijeniti...
Jedan odgovor mi je bio drag...
tj...jedan koji sam zapamtila :)))
Jer teze mi je ißlo u tom stanju ßoka, i duboke bliskosti sa bicima oko mene, da sve polovim...lagani SPACE OUT , na trenutke...
da, pitanje:
Nitko od tebe nece traziti da budeß doktor, ako to nisi..
OK. SHVATILA..SVE NA KAJ NAILAZIM, SVAKA PREPREKA I SVAKI ZADATAK SU TU-ZATO KAJ SAM SPOSOBNA DA TO I OBAVIM
a to kaj znam sumnjati u sebe i slicno, stvar ega...
Sebevrijednost je VRLO BITNA...
kao i sto su grci stari kazali--spoznaj samog sebe--
na..gut...
oci su mi naotecene..suocena sam sa samom sobom..
ah da., doslo je do toga ;))
ha ha, mislim si konacno...
Gledati u pravedno
zrcalo istine,
oh- uistinu divno je.
Znajuci da si tu,
za mene..
U svakome trenutku..
da, za kraj je moj dragi
Sri Sri Ravi Shankar rekao:
And, remember
YOU´RE NOT ALLONE
kaj d ajoß velim...palim...caßa vina...evo mi drustvance u sobi, tv...
A koda bum uopce gledala :)
hi hi
spejs autich
but touched...and happy
Post je objavljen 01.05.2005. u 21:52 sati.