U malon dalmatinskom mistu, baba i dida na izletu u prirodi, među mnoštvom, na proslavi Praznika rada… Dida konspirativno: ..ps.. ps.. Luce, unda kako smo se dogovor´li! Ja tute, a ti… Aj! Baba: Je, je Tonko moj! Iđen! Dida: Khm, khm… USTAAAJTE SVI NA ZEMLJI KLEEETI,
SVI SUUUŽNJI KOJE MORI GLAAAD…!!! Policajac: Ma štaje ovo!?! E.
Dida:USTAAAJTE SADA HRABRA BRAAAĆOO…!!! ŽIVIJA 1.MAJA! ŽIVIJA ZAVEZ SINDIKATA! ŽIV´LA DRUGA ´TERNACJONALA! Policajac: ´N ti – štaje ovo?! KOJIJE OVO KU..C!! Kaka je oto dreka a!?! Štas´dernjačiš!!! Odaleč´se o´teg mikrovona - smista, jes´čuja! E. Dida: Deren?!? Ćaća tin se dere - eto ko! Ja SLAVIN – Prvi maja, jes´čuja balavac jean!! POOODIGNIMO UUVIS ČELA,
MIII JUNACI RADA SVOOG,
S NAAMA SLAVI ZEMLJA CIJELA,
DAAA NAM ŽIVI.. ŽIVI.. RAAAD!!! Policajac se bezuspješno rve: Ma irudati – kaki je oto c´rkus!?! Pušćaj to, ma vid´ga - pušćaaaj!! A gospeti stari, ma jes´ti zeru skrenija, a!?! Ođe min ´znemiruješ narod – nemeru o´tebe glazbe glejat! Nemeru o´tebe gr´denaćelnika čut! E. Dida: JA SKRENIJA!?! JA ZNEMIRUJEN!?! JA STARI!?! TI BALAVAC
JEAN NEOBRENZAN-OVANI!!! A DI SI TI BIJA KA SEN SE JA BORIJA ZA RADNIĆKU KLASU!?! DI SI TI BIJA KA SEN JA U ČINKAGO BIJA SA DRUNGOVIMAN TRAŽIJA OSAN-OSAN-OSAN!!! DI SI TI BIJA KA SEN JA OVIZIN RUKAMAN PRUGE BRČKO-BANOVIĆI GRADIJA!!! DI SI TI BIJA KA SE POVIST PISALA UDARNIĆKON ŽUJEVITON RUKON, TOTE JA PITAN!!! On će men´da ja ´znemirujen… RAAADNIČKA SE PJEESMA ORI,
U SLAAVU ŠTO GA ČINI RAAAD,
SRP i ČEKIĆ LUK i STRIJELA,
TOO SU NAŠIH RUKU DJELA
DAAA NAM ŽIVI.. ŽIVI.. RAAAD!!! Lokalni političar doletivši na pozornicu: Pa šta je ovo!?! Šta je ovo barba!?! Pa ne možete tako pozornicu svojatati! Dida: ŠTA NEMEREN! JEL´OLI NIJE PRASNIK!?! JEL´OLI NIJE!?! OMLADINCI, OMLADINKE, VELIK NAS JE BROJ,
PROTIV MRAKA i FAŠIZMA SVI ĆEMO U BOJ,
PROTIV SVEGA ŠTO NE VALJA, DIŽEMO SVOJ GLAS,
MI U RADU i SLOBODI VIDIMO SVOJ SPAS…!! Policajac: Šjor naćelnik khm, khm… ja sen ga proba ustavit, al… Lokalni političar: Ma barba he-he, nije da ne možete khm, khm jel´.. ali nije vam to više kao prije! Sa tim parolama i crvenom zastavom unosite nemir među pučanstvo! Mi smo svi tu kako bi slavili Prvi svibnja, to jest međunarodni Praznik rada, ali… Dida: A sa´ti je menđunarodni jel!?! A ka je bija Prvi maja unda ti nije bija!!! Prije deset godin´ga nisi slavija! On će men´! MEN´ - ŠPANJELSKEM DOBROVOLJ-BORCU INTERNJACIJANALNIH BRIGADA! SA TI JE MENĐUNARODNI!!! USTAAAJTE SVI NA ZEMLJI KLEEETI,
SVI SUUUŽNJI KOJE MORI GLAAAD,
SVUD RADNIK i SELJAK SE BUDI,
VISOKO NOSE CRVEN STIJEEG,
A ŠIROM ZEMLJE RADNI LJUDI,
SILJNIKE ĆE NAGNAT U BIJEEEG…!!! Lokalni političar: Ma muč´! ..ovaj…khm, he-he… Za ime božje barba – ljudi gledaju! Pogledajte koliko ih se skupilo! Od vas ne mogu ništa čuti - dopustite da barem ja pročitam svoj govor… Dida: AHA! Tute san te čeka! Slušaj ti balavac jean – nije´volko judi tute došlo dabin slušalo tvojega predizbornega govora! Sve bin ti se narod skupija da in nije – mukti važola! A sa me pušć´da drugonviman rečen komunjistićkeg manjifesta! Lokalni političar: ..A!?! Policajac nemoćno sliježući ramenima: E. Dida: BURŠUJI i PRONLETERI! DRUNGOVI i DRUNGAR´CE! POVIST SVAKEGA DRUNŠTVA JE POVIST KLASNIH BORBI! UGNJETAČ i ONI ČA GA BIDNEGA UGNJETAJE VAIK ĆUĆE JEAN PROTI DRUGEGA U VIČNOJ SUPROTNJOSTI, U VIČNOJ BORBI…!!!
Baba šapćući: ..ps..ps.. Tonko moj, evo men! Dida šapćući: .. e Luce, jes obav´la radnega zadatka? Baba: ..jesen Tonko moj! Dida: Jes´GA ćapala dok sen ja činija – dinverziju!?! Baba: Jesen Tonko, jesen, ćapala sen GA, ćapala sen - važola!
U najveću teću ča je jemamo! Dida: A konbajica? Baba: I konbajica i kruva, hi-hi! Sega Tonko moj! Dida: To drungarice moja! Zadatak obavjen - sa´meremo doma! Baba: Ča već gremo ća? Oli nećemo poćut´ča nan ovi ponlitićari jemaju za reć? Otemen kaka nan je budućnost? I ča ovega naroda sutra u Vropu ćeka? A? Dida: Luce, ne tribat´ponlitićar reć kako ćen sutra bit! Oto ti meren i ja udma reć. Baba: Oli si i ti posta ponlitićki vindovit? Dida: Ne triba t´bit ponlitićki vindovit da bin vidija da će sutra ovi narod bit – puno plinovit!