INTERVJU VLATKO STEFANOVSKI
Autentično, s glavom i repom
Promotivna turneja CD-a "Treta majka" gitarista Vlatka Stefanovskog, Miroslava Tadića i kavaliste Teodosija Spasova, posle LJubljane, Skoplja, Karlovca, Čakovca, Splita, Zadra, Osijeka, Zagreba, Slavonskog Broda, Pule, Rijeke i Budimpešte, ovih dana završila se u Novom Sadu i Beogradu koncertima koji su valjda svima razbili iluziju da je etno muzika sama po sebi dovoljna da izazove oduševljenje u publici. To ogromno zadovoljstvo, ako je suditi po koncertu u Novom Sadu, a gotovo bez sumnje je svuda bilo tako, izazvali su upravo ovi virtuozni muzičari, svaki na svoj način i na svom instrumentu, svirajući poznate etno melodije, ali kako, i s koliko muzičkog znanja koje su utkali u te kompozicije! Ovaj trio nastupio je u prepunoj Sinagogi, svirajući puna dva sata publici koja je uspela da ih vrati na scenu na dva bisa.
Desetogodišnja saradnja Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića rezultirala je ovim trećim zajedničkim CD-om koji ih je prvi put doveo pred novosadsku publiku. Naravno, Vlatko Stefanovski je sa grupom "Leb i sol" praktično započeo karijeru svirajući u Novom Sadu i Novosađanima koji malo duže pamte odavno postao deo lične muzičke arhive koju čuvaju u sećanjima. U njoj ima svakako i svežijih podataka, kao što su nastupi Vlatka Stefanovskog na "Exitu". Ali evo još nečeg, vrednog da se nađe u pomenutoj arhivi, zahvaljujući saradnji Muzičke omladine Novog Sada i Centra "Sava" koji su omogućili novosadskoj publici da konačno čuje i vidi zajednički nastup Stefanovskog i Tadića. Treća sreća, ili "Treta majka", kao što glasi naziv njihovog novog CD-a, na kojem su i poznate makedonske pesme "Kaleš Anđo", "Kasapsko oro", "Eleno mome" i druge koje su se čule i na ovom koncertu.
Prisećajući se prvog novosadskog koncerta 1977. u Studiju "M", čiji plakat još čuva, a nadajući se da možda negde u Radio Novom Sadu još postoji njegov snimak, Vlatko Stefanovski kaže:
- Tako je krenula ta zanimljiva priča grupe “Leb i sol” koja je trajala dvadesetak godina, ali evo, prošlo je skoro trideset godina od formiranja tog benda i evo me danas u prostoru u Novom Sadu u kojem nisam nikad nastupio i koji je verovatno najčarobniji i najfascinantniji, i zbog akustike i zbog vizuelnog doživljaja. Očekujem da ovaj koncert bude nešto izuzetno i zbog atmosfere koja zaista inspiriše i mene i ove moje saradnike sa kojima nastupam. Ovaj koncert je veoma zanimljiv zato što postoji jedna interakcija između nas trojice koja je dragocena. Ta vrsta muzičke komunikacije sa ljudima koje poštuješ i čiji talenat duboko ceniš je nezamenljiva stvar. Miroslav i ja sarađemo već desetak godina, imamo tri albuma, nedavno je izašao i treći, i s velikim zadovoljstvom promovišemo tu ploču. Imali smo izuzetno interesantne nastupe od LJubljane do Budimpešte i Skoplja, deset dana u Hrvatskoj... Najbolje nas prihvataju tamo gde najbolje sviramo. A mi se trudimo svake večeri da sviramo što bolje ili bolje od prethodne večeri, ili da budemo što inspirisaniji i u što boljoj formi, i što većem zanosu.
Nedavno smo prvi put svirali u Budimpešti i ljudi nisu mogli da veruju šta su čuli. Posle su nam prilazili, bili fascinirani, pitali šta je to i kako je moguće da postoji tako nešto. Neki ljudi iz Engleske su bili na tom koncertu i prilazili su nam s oduševljenjem. Ako nešto dobro radite i ako je to što radite autentično, ima glavu i rep, formu i sadržaj, nema šanse da vas ne prepoznaju i ne prime. Ovo odlično prolazi i u Americi, Nemačkoj i Kanadi.
Folk je danas postao opšti trend i konstanta u muzici, doživeo je ekspanziju u poslednjoj deceniji, a vi ste od samih početaka svirali i makedonsku etno muziku i time ostali dosledni nekim svojim principima. Ali, menjala se muzička scena... Da li ste se i vi menjali zbog toga?
- Menjao sam se i menjam se, iz dana u dan, ali ne radikalno. Svoje principe nisam radikalno promenio od početka bavljenja muzikom. Ja sam u potrazi za muzikom i za autentičnim i dobrim stvarima i u potrazi za dobrom pesmom. Ako je nađem u narodnoj muzici ja je uzmem i sviram. Ako je nađem kod sebe u inspiraciji onda je komponujem. Ako mi se dopadne nečija stvar, onda je skinem i naučim da je sviram. U potrazi sam za tim iskustvom, za stvarima koje imaju smisla i koje dotiču dušu, koje su hrana za našu dušu.
Rekli ste da mladima nisu poznate neke stvari koje ste ranije radili...
- Pa i ne moraju da znaju za njih.
Da, ali, drugim rečima, oni imaju neku svoju muziku, kao i stariji svoju, ali postoje situacije koje prevazilaze te podele. Vas su svuda dobro primali na koncertima na ovoj turneji, pa dakle i mlađa generacija. Ipak da li će svaka generacija u novom veku u koji smo ušli, imati neku svoju muziku?
- Da, svaka generacija će imati nešto različito od prethodne, jer se klinci moraju razlikovati od roditelja. To je tako prirodno. Moraju klinci malo nervirati roditelje s muzikom koju slušaju, tako da je to veoma prirodno, ali prave stvari se filtriraju tokom vremena. Bah je i danas Bah. Mocart je i danas Mocart. Bitlsi su i danas Bitlsi. To su relevantne veličine muzičke i to ne možete opovrgnuti. Ako postoji tehno, postoji i Rahmanjinov.
Vi slušate i jedno i drugo?
- Ne, incidentno. Ne kupujem ja ploče tehno muzike. Ja to čujem incidentno.
Kako tada reagujete na to?
- Ne moram ja imati bilo kakvu reakciju na to. Nije ona važna.
N. Pejčić
Post je objavljen 30.04.2005. u 09:17 sati.