Bila sam vani puna dva sata. Pušiona. Sve mi žao kaj sam zeznula brata i uzela mu auto. :((
Bolje da je on otišo s njim tamo gdje je sada nego ovak. Otišla sam i vratila se. Katastrofa. Dogovorim se s frendicom i onak se pošteno ponadam da će biti ok (jer ipak je to ono što volimo) i onda dođem i okrenem se. Ovo je vjerojatno samo potvrda da je bolje da ostajem doma. Bar imam priliku petkom/subotom navečer pogledat sav jadan program na svim televizijama. Ne kužim jel problem u meni ili u drugima. :((
Žu, žu, žu žuljau me cipele, a ja moram ići na ples, žu,žu...
Eto tak. Jedva sam došepala do auta i od garaže do svoje sobe. Mislim da nikad nisam imala ovakve žuljeve nakon šestosatnog nošenja novih cipelica, koje su meni stvarno slatke ali se osjećam ko da sam ih kupila u dućanu za mazohiste, fali mi par slojeva kože. I sva sam obljepljena flasterima. :(( Ima li lijeka tome???
Nadam se da je vama bolje nego meni trenutno. Jedino što mi je super u ovom trenutku je Cesaria Evora: "Dor di amor". Nemam blage veze o čemu žena pjeva, ali mi je genijalna. Brijem da kad bih malo popila da bi se mogla i rasplesat na ovo. No dobro. Idem pogledat kaj ima na telki. :(( Sve se bojim da ću nać nešto dobro.
Post je objavljen 30.04.2005. u 00:54 sati.