Spava sam popodne. Ubia sam oko.
Spava sam pet sati sinoć. Dobro, neš ti. Ali zbroji se sve malo pomalo. Svaku večer koncert, svaku večer sve manje sna. Sinoć još i rođendan. Zabavno je bilo, bome. Jutros sam još ima šećera po gaćama (napomena za strance: gaće=hlače. ipak nije bila *takva* večer). A moj kalendar na Robbieja Williamsa je pun i šećera i piva. Eto mi sad opravdanja da ga ne stavim na zid.
Sutra ću spavat danima.
Na poslu sam sređiva karte kulturne baštine. Žena iz ministarstva je rekla da će joj trebat desetak dana da na kartama odredi zone i di je šta. Ono šta je napravila je pola dana posla, i ja sad pregledavam sve lokaciju po lokaciju, radim zabilješke da je stisnemo i prisilimo da nam kaže šta zna.
Sreća da me to zanima. Ponosan sam na sebe šta sam po zračnoj slici locirao plemensku među Parentina i Ortoplina. Želim ić na neku gradinu.
Dala nam je ažurirani popis lokaliteta. Pun tipfelera.
"Optočić" mi je iz nekog razloga super riječ.
Puna greška je "gradinas i optočić". Vuče mi na nekakvog argentinskog hrvata. Guillermo Gradinas y Óptochich.
Pokvarila mi je raspoloženje jedna poruka. Bez popodnevnog sna, nazvao bih odmah. Zasad je kasno, i nagađam. Kako nekome objasnit da ne radi sebi ono šta radi? Odmah se i vrijeme pokvarilo.
Komarci su mi izboli zapešća. Imam ja i drugih dijelova tijela, pobogu.
Dobio sam novi aparat. To usrećuje dio mene. Skroz.
Večeras bi trebalo plesat. I ja bi rado, ali ja se ne mogu maknit. Ne usuđujem se ni pomislit na pivo. Dosta je bilo sinoć. A eto, družit ću se iz prikrajka. Možda i zaplešem. Ionako se iznenađujem zadnjih dana. Pomislim da ću se raspast od umora, a onda ispadne da mogu dalje. To je dobro.
Post je objavljen 29.04.2005. u 20:58 sati.