Evo i mene. Nisam pisala već tjedan dana. Imala sam dosta toga ovaj tjedan za učiti pa nisam stigla. Ne znam od kud da poćnem, nije se dogodilo ništa posebno. U ponedjeljak sam E.R.-u poslala poruku jer više nisam mogla izdržati, glasila je ovako: «Ne bih ti htjela dosadjivati, ali s tobom se fakat nešto događa. Šta? Znam da ti je umrla mama ali mislim da se ne bi tako trebao ponašati prema meni. Bio si totalno hladan i mogao si me makar zagrliti kak spada, jer taj zagrljaj je potreban i meni i tebi.» a on mi je na to odgovorio: «Oprosti, nisam mislio povrijediti tebe. Ali se nešto događa, valjda je depra. Smirit će se to s vremenom.» ja sam mu na tu poruku odgovorila da može računati na mene i da se opusti i razgovara samnom, da si olakša dušu. Ali on od tada nije ništa odgovorio. Nije mi se udostojio poslati poruku čitav tjedan. Zna da se brinem i sve ali o njemu niti traga. Znam da sam vam već dosadna s njim i da stalno pričam o njemu ali stvarno više ne mogu. Teško mi je, jako sam se vezala uz njega ali najradije bi odustala od svega. Borim se više nego on, ali pored te moje borbe i moja želja da uspijemo zajedno, polako se topi. Bojim se da gubim volju. Sutra su tri mjeseca kako smo zajedno. Najradije bi sutrašnji dan prespavala. Strah me da se neće sjetiti, da će zaboraviti (inače svega se sjeti uvijek je prvi slao por za bilo što, čudno za dečka ali on do tih datuma stvarno drži). Stvarno više neznam što da radim! Još onak kao «šlag» na tortu danas saznam da frendica iz razreda ima mononukleozu. Užas! Moja pa skoro naj frendica sutra treba ići na testiranje jer je s tom curom Anjom pila iz iste boce pa mora na testiranje. Ja vjerujem da se nije zarazila! PORUČUJEM JOJ DA SE NE BRINE I DA MISLI POZITIVNO, I MAJA ZNAJ ŠTO GOD DA SAZNAŠ ILI ŠTO GOD SE DOGODI ZNAJ DA SAM UZ TEBE!
Post je objavljen 28.04.2005. u 21:45 sati.