Marketing
Ustaj radni narode Crne gore, podne je!!!
Crkla sam...
Od 5 piem do maloprije sam farbala kuhinju...prvo sve pokrila, pa namazala jednom, drugi put, pa opet sve ispremištala za ulovit one kutke di nisam mogla ulovit valjkom...pa sve raspremila, pomela, oprala pod (izribala pod-sa spužvicom za suđe !!! 
), pa oprala suđe, pa zatukla brokvice na zid, pa stavila slike, pa izribala sve ostale "površine", dok je mamlaz čuvao sinka.
A je, je, da ne bi rekli da nije ništa napravio...on je ofarbao plafon jerbo se meni zavrtilo u glavi od smrada sredstva protiv gljivica (ne, nemam ja gljivice, tako se književno kaže PLIJESAN).
Gljivce su mrtve, živilo sredstvo protiv gljivica 
...
Ne, ne, obećala sam, neću mi zamirit jer ja obožavam farbanje, a Tiji je i tako bio preradoznao i stalno je umakao prste u Jupol pa je bolje da su njih dvoje bili na kauču nego meni pod nogama...
Oko 22.30 sam poslala ovog mog da stavi spavat ovog malog i eno ih sad oba-tri hrču.
A mene čekalo oribat kadu, pomest pod u boravku, namistit kauč, pokupit i složit robu i još napisat blog.
I sad vi meni recite da je to fer.
Emancipacija (ovo se ja samo razbacujem floskulama, nemam ja pojma šta to znači)...aha...
Pater nostrum je lovac, on svaki dan nama ulovi nešto za ručak a nekad čak obavi i još jednu bračnu dužnost a to najčešće izgleda ovako: 
, a kad sam baš sretne ruke desi se i ovo 
...
...
E, ne žalim se ja opće..
Ja san jedna od onih koja sve voli napravit sama.
Jer ja to najbolje napravim i iako mi je drago kad on nešto napravi, ja mrzim jer moram napravit ponovo (ajd sad prebrojite koliko sam puta napisala NAPRAVITI :))
Kad mu ne-daj-bože prigovorim na podjeli poslova u našoj obitelji, on mi odbrusi nek se ja zaposlim a on bude doma.
Gospe moja već vidin kako bi to bilo.
I ja jedva držin sve te puste kantune po kući a kamoli on sam k tme još sa pišancem usput...
Ah moš mislit.
Ja stvarno nisam, nisam feministkinja, ja smatram da se u braku treba znat ko je žensko a ko muško (aj, nemojte me sad doslovno shvatit), ali isto tako često promislim kako bi bilo krasno da jedan dan ja ništa ne radim a on napravi sve šta je inače meni "dobar dan"...
I pomislim kako bi bilo divno kad bi on nešto i napravio a ja ne bi imala grižnju savjesti.
Ma jebem ti ja frojda i moju prepedantnu mater koja me nije naučila živit s regulom.
Ili san neuredna ka prasica i to me drži danima, ili propušem oko 3 ujutro i sredim cilu kuću da se sjaji ka apoteka...
Ja oću imat čarobni prst ka Sabrina...
I oću počet radit nešto !!!
Post je objavljen 22.06.2004. u 00:02 sati.