Neda mi se razmišljati o naslovu... bila sam dobre volje, više nisam... sutra ili prekosutra idem u S.O.S. dječje selo Lekenik, s još tri cure, i to s profačom.... bit ću samo na prva tri sata, možete se mislit kako sam onda sretna... al ujedno i želim tamo ići... danas sam dobila e-mail od uje... kako sam bila sretna.... zadnja rečenica je bila: ''ujo ima želju da dođeš u Ameriku ovo ljeto, karta je tu, samo ti mama i tata trebaju odobrit''.....plakala sam se.... neznam jel od sreće, ili od tuge, čini se od tuge.... znajući da nejdem.... već sam ja pričala sa starcima o tome, i rekli su da ću ići tek sljedeće godine... neznam kako da započnem razgovor o tome sa starim, jer ja uporno želim ići.... čak sam i pokušala učit, naravno nije išlo, nemogu ovo izbacit iz glave... a niti se ne trudim da nešto zapamtim... danas su cure iz razreda otišle poslije škole u grad... ja nisam, morala sam nešto burazu obaviti.... ali nema beda, nadoknadit ću ja to... lijepše mi je čut buraza kako mi se zahvaljuje.... ali ja njega fakat ponekad ne razumijem.... jednog lijepog dana sve ću ja to njemu sasut u lice, zaboli me... tak sam umorna, spavam samo pet sati... uostalom, sama sam si kriva....byyyyyy
Post je objavljen 27.04.2005. u 18:55 sati.