Moja telefonska linija opet funkcionira. Zahvaljujući odgovornom iz HT-a. On je dobar čovjek. Kad sam ga kontaktirala da prijavim kvar, bio je pun razumijevanja i spremnosti da pomogne.
«Pa šta ako je linija malo u kvaru? Koji je to problem ako dan-dva-tri nemaš telefonsku vezu», reče on, mazeći mi uho tvrdim južnjačkim akcentima.
Stvarno, kad sam bolje razmislila, shvatila sam njegovo stanovište. Koja je to glupost i obijest – imati telefon, svaki dan? Čemu? Da se lupeta bez veze, pa da se ide na Internet tračat uzorite javne osobe i širit pornografiju?
Razmaženi smo mi, rođeni u gradu, telefon hoćemo i još mob'tel, jelte? Pa TV, DVD, CD, PC, WC, sve mora bit' u kući? A o frižiderima i bojlerima da ne pričamo…I mislimo da se nemere živit bez otih stvari? A može se, on – šef u Ht-u, on dobro zna da se može. Cijelu mladost je proveo bez svega toga, gore u svom selu, pa šta mu fali? Razvio se u kršnog momka, siš'o s planine, doš'o u Zagreb. Stric ga zaposlio u HT-u. I ubrzo zasjeo na šefovsko mjesto. Tako je, najdalje dotjeraju oni koji u početku tjeraju ovce. A ne oni šta ganjaju tog nekog miša po kompijuteru…Ko da to uopće ikom normalnom treba?
Post je objavljen 22.06.2004. u 17:00 sati.