Rekli su mi da je došla iz provincije,
strpavši u kofer snove i ambicije....."
jedna osoba mi je nedavno rekla da nece ici vise na koncerte Balasa...
zasto? ne moze izdrzati te emocije
rekoh joj pa nisi men evidjela kakav sam na koncertu to ti je onako ventil
prvo te pjesmama ma i prije samo koncerta rasturi
i onda te ponovo izgradi
i postanes balasevicevac...ili balasevicevka :)
uglavnom eto :)
tako sam ja postao balasevicevac...
ugase se svijetla,
osvijetli pozornica...
izlazi bend dobrog imena ;)...
pocne se svirati...
balas istrcava u maniru nogometasa Rome ;)
pozdravlja...
polako gubim vezu sa realnoscu
postojim samo u nekoj cudnoj realnosti protkanoj od stihova njegovih i emocija mojih...
skrivam suzu ....
pogledam oko sebe ima poznatih ljudi, nepoznatih,dragih,voljenih,
povezanih stihovima...
i nema me, izgubim se u sebi...
na kraju koncerta olaksanje,
nekad sam napisao , mislim tu, da sam se na nekim koncertima osjecao najusamljeniji na svijetu
na nekima kao najneusamljeniji :)
uglavnom tako to ide...
eto toliko o gradjenju balasevicevaca....
a i pojasnjenje kako on pise dobre pjesme...
neki put kad mi rijeci zafale nasmijesim se i citram ovo
neki put pogresnim osobama, neki put ne
uglavnom prave osobe znaju razliku :)
Napiši mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li ću umeti.
Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad zazmurim.
Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reči, ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je, i nisam znao da li ću umeti. Voleo sam je tako lako, i tako sam teško to znao da pokažem.
I onda, odjednom, na rasporedu mladeža na njenim leđima, kao tajnu mapu, pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...
I tako, eto ti pesma, ludo jedna...