Tu sam, tu sam. Malo sam se zaživotio ali sa onim nevirtuelnim životom. Taj vanvirtuelni život mi je mnogo drag. Ne kažem da mi je virtuelni manje drag samo tako volim da pokisnem i budem mokar, osetim svu živost ovoga sveta kada me neko ničimizazvano uvredi, super je kada proslavljamo rođoše, dečije posebno, nema ništa lepše od intimnosti, znate.
Jeste, ja pravim razliku između života i, kako to volim da kažem a tako se i zove, uživota. U taj uživot spada pored snova, nesvesnog, nastrešnica, podsvesnog, imaginarnog, racionalnog (nađi uljeza!) i taj famozni virtuelini život. Život je zna se sve od rođenja do smrti. A uživot spada pod život samo može da bude i ne mora. Zato je on nekako simpatičan. Nije uvek produkt fantazije, nekad je vrlo realan i neizvestan baš kao i život samo je uživot. Iznenadno ti bude lepo. Iznenadno ti bude ružno. Istim intenzitetom se odraduješ ali se i istim intenzitetom i rasrdiš baš kao u životu. Zato sam se ja onda žalio na obaveštenja, to jest na sms obaveštenja one vrste.
Ali u taj uživot Vam nekad uđe nešto ili neko kao što Vam i u život uđe. Sigurno ste se zapitali u čemu je onda razlika? E pa uživot nema egzistenciju, nema ni nadgradnju ako me razumete, nema telo al ima. Za život ne može da se kaže da se nema telo, ne može da se kaže da se nema ni egzistencija niti nadgradnja ako me razumete?
U uživotu recipročna formula je obavezna ali je nema uvek. Neko iako je živ može da bude mrtav i obratno. U uživotu postoji teleportacija što u životu neće uskoro a ja nisam siguran još koliko ću moći da je čekam. U uživotu se spava samo po dvadeset minuta kad si umoran a u životu je to malo teže.
Ja sam u životu bio i baba i drug, i taksista i daktilograf, i nepoznat i prepoznat, i musliman (šiit) i teravada budista, u Srbiji počeo pa se malo prošetao kojekud. Menjao sam sredine, ljude, mačke i čarapa ne zna se broj. Na toliko mesta nogom nisam kročio i gde sve nos nisam još zabadao, i dalje ne mogu da kažem: ''E ovde mi se baš dopada i tu mi se baš sviđa i ne moram da menjam''. Svud mi se sviđa.
A da nisam menjao pa da znam da promenim, nego ne može, vrag odneo šalu.
Smuti pa prospi pa ćeš videti da ništa nije isto i da je sve jako slično.
Ko ne veruje veruje da ne veruje i opet je vernik jer ne može da zna. A ko zna ne može da veruje jer zna. I nemaš kud moraš da promeniš. Mada ni to ne moraš. Poznato je da jedino moraš da se rodiš i da umreš. A u uživotu ne moraš ni to.
Preporučujem da se malo uživotite pa da imamo o čemu da porazgovaramo konkretno. Uživotiti se je vrlo jednostavno. Za nevine objašnjenje:
- sedneš ili legneš ili se voziš kolima, motorom još bolje;
- poželjino je lagano spustiti kapke;
- dva života je neophodno za uživljavanje, to je minimum. Za sada je potvrđeno da je tuce života maksimum a to je svima poznato da to znači dvanaest;
- sve ostalo je po želji i ukusu.
Ostap Bender je doneo odluku.
Post je objavljen 26.04.2005. u 00:24 sati.