Nisan zadnji put ni stiga sve napisat ... mora san vatat dječicu po taraci (vidi sliku) ne zna je li ko od vas prova slikat više od dvoje dice odjedanput, ali mogu van reć da je to nezaboravno iskustvo ... Evo i ovde, ova sa bilon kapicon, zlato tatino, već je zamalo utekla iz kadra dokle san uspija dignit fotoaparat do očiju da i slikan.
Još nisan doša sebi od ovoga u subotu :-) točnije još smo ove dane zvali one ča nisu mogli doć u subotu oli smo i samo zaboravili zvat. Boje je da potrošimo kolače vengo da i ja moran jist, da ne bi, božesačuvaj, propali. Kolači, a ne ja!
Jedva san seja napisat ovo koju besidu, jugo tuče vanka, bile su na televiziji tri strelice, a mene boli šest metri oko glave :-(
Krećemo u nove radne pobjede. Sutra u ZG nosit nike pidaije u štampu, a posli ko zna ... ne more mi nikad bit dosadno, uvik jema posla. Ako ne ništa, barenko kupit za onon mojon malon štetočinon :-) Sve ča more uvatit, baca vanka ... ka da je tsunami proša kroz dnevni boravak poslin nje ... neka, rekla bi mi mater da san dobija ono ča san mirita.
Oči su mi već na po koplja, pukle su mi već dvi štikadente za potakljat kapke na očima pa gren leć, jerbo san prošlu noć noćija uz "ovoga bez duše" pa san sad na ljutoj rezervi. Dobro još i vidin tipke. Laka van noć!
Post je objavljen 26.04.2005. u 00:16 sati.