Sjedio sam za stolom i prijetio belajem. Kako se sestrina
svadba bližila kraju i buka jenjavala, tako bi me poneko
i čuo pa se brzo udaljio. Ujutro sam ostao sam u sali, samo
su one ptice cijukale u drveću. Oko podne, došli su mi otac
i brat, mamurni, i rekli kako im je žao i da će me odmah
odvezati. Ja sam im rekao da me više i ne dovode na svadbe
i krštenja ako im smeta način na koji se ja šalim. Odnekud se
pojavio i pop, još uvijek jako pijan, pa je rekao mome ocu
kako je to božja volja i da nije kriv ni otac ni kućni odgoj.
Popa je onda ubio grom, a mene više nisu odvodili na svadbe.
Post je objavljen 25.04.2005. u 22:40 sati.