Često virim u svoj poštanski sandučić. Nekad me to veselilo jer su za mene stizale samo razglednice, pisma i ostale vesele pošiljke. Ali u zadnje vrijeme nitko mi ne piše, a kamoli šalje razglednice. Samo mi računi stižu. Pa nisu se valjda poštari urotili protiv mene? Kad smo već kod poštara znam jedan stari vic (nemojte mi opet komentirati da je stari, znam i sam ali možda ga ne znaju baš svi)...
Otac prolazeći pored sinovljeve sobe čuje kako klinac kazuje svoju molitvu:
"Blagoslovi Bože mamu, tatu i baku. Zbogom djede."
Otac pomisli da je to jako čudna molitva, ali jednostavno zaboravi na to. Ali slijedećeg jutra djed umre!
Nakon mjesec dana otac imao priliku čuti ponovo kako se sin moli:
''Blagoslovi Bože mamu i tatu. Zbogom bako."
Slijedećeg jutra baka umre. Otac počne brinuti jer očigledno klinac ima nadprirodne sposobnosti...
Svaku večer otac prisluškuje sina kako se moli. I sve u redu jedno vrijeme, kad nako dva mjeseca mali se moli i otac čuje:
"Blagoslovi Bože moju dragu mamu. Zbogom oče."
Otac skoro pretrpi srčani udar. Ustade rano ujutro, ode u kancelariju, nikog nije primao; kada je vidio da je preživio dan, vrati se kasno navečer kući, ode u krevet i reče ženi:
"Draga imao sam užasan dan".
"Ti imao užasan dan? Meni jutros poštar umro pred vratima!"