A joj neznam od kud bi počela! Dan mi je započeo fantastično, jutro je bilo prava obiteljska atmosfera. Prije svega da vam spomenem inače kada pričam o svojim starcima svog oćuha zovem "tata", pa da se ne bi zabunili. Starci su me ujutro probudili i otišli smo svi zajedno u kupovinu, pa nas je tata odveo na doručak na čevape, a zatim smo otišli sa sestrom u park. Bilo je odlično, to mi je stvarno vratilo snagu.
Danas sam se našla s E.R., ah to je već druga priča, zbog njega sam cijeli dan u bedu, uopće mi se nije dalo ići van. (Što je kod mene rijetkost, jer sam prava "noćna ptica") Dogovorili smo se da ćemo se naći na Tomislavcu, kada sam došla do njega samo mi je pružio ruku, nije bilo ni puse niti ičega, ja sam ga zagrlila i izrazila mu sućut. Zatim smo otišli na našu staru klupicu. Dok smo hodali do tamo njegove ruke su bile u džepovima, uopće me nije primio za ruku. Znam da mu je umrla mama prije dva tjedna ali opet nemože se tako ponašati prema meni. Bilo mi je tako neugodno, nisam ga htjela previše ispitivati za mamu, a opet nisam se htjela pokazati nezainteresiranom. Pitala sam ga dva tri pitanja na što je on samo odgovorio sa da ili ne. Možda vam se čini kroz ovo da je mamina smrt na njega jako utjecala, e pa začudit će te se kad vam kažem da nije, nije ga to toliko pogodilo, kada sam ga pitala kako je to podnio odgovorio mi je da je to samo život i da tu on nemože ništa. Nismo nešto ekstra niti pričali, većinu vremena smo šutili. Stvarno neznam što da radim! Kada sam krenula na vlak, tj. dok smo hodali do glavnog njegove ruke su i dalje bile u džepovima. :( Došlo je vrijeme da uđem u vlak, a on je meni za rastanak pružio samo ruku. Što bi to trebalo značiti. U ćemu je problem stvarno ne shvaćam. Da li je problem u meni?!? Stvarno neznam što da radim s njim, ne bi mu htjela sada ništa predbacivati ali zašto se tako ponaša prema meni. Nije samnom uopće htio razgovarati o onome što se dogodilo. Preko toga mogu nekako preći ipak nije lako razgovarati o tome. Stvarno neznam, pokušavam ga shvatiti ali ne mogu. Znam da mu sada možda nije do nićega, ali ipak mislim da me nemože toliko odbijati, za rastanak pružitii samo ruku......:(
* * * * *
Rijetko je pronaći prave riječi,
jer onih pravih je tako malo.
Ali zar su potrebne riječi da shvatiš
da mi je do tebe stalo!
* * * *
Tko je bio taj tko je ljubav nazvao
imenom ljubav?
Zar ne bi bilo bolje da ju je
nazvao umiranjem, kad voljeti uistinu
znači umirati!
Post je objavljen 23.04.2005. u 23:25 sati.