danas mi je baš onak otegnut dan.dođoh doma,bacih se na krevet i zacrkah.probudim se neka tri sata kasnije,treba nekaj jesti...bleeee....nema niš...opet sendvich u konzumu...fuj...a dobro,moram malo protegnut noge...odem do konzuma...uđem...dođem do pulta..."jaaaa,biiih... /zijevanje/...htio jedan sendvič od šunkeee..." - velim ja. "kaaaj??" - pita prodavačica, "sendvič,šunka,ja sam gladan","kaaaaj??"
ma marš kozo blesava,sam ću si sendvič složit...okrenem se i onda čujem onaj govor,onak kroz nos "ahaa,seendviič!!...evo,samo malo..." oke,konačno je skužila..."eee,šeficeeee,kolko košta cekinovaaa?... šeficeee?....šeficeee?!..." marš.odem doma i pojedem nekakav čips koji stoji u ladici već sto godina.onda bi možda trebalo i učiti nekaj.povijest.boli me glava samo dok gledam knjigu.sad mi se još i piša...ma super...
Post je objavljen 21.04.2005. u 21:52 sati.