pada mi ustajanje u raznu zoru. dala bi pola svega što imam da me puste da spavam, kad je ovakav dan. sjeban. ni kiša, ni ne kiša, oblaci neki, pojma nemaš kakav će biti do podneva. dizaster. krenuo mi je ić na živac posao. jer je dosadno i nemam kaj radit, a moram sjedit tu ko bilmez i ... niš ne radit. samo sjedit. bezveze... možda ranije odem na bolovanje.. za mjesec dana.. to bi se već nekak dalo izdržati. ovo je postalo ubitačno. uuuumoooornaaaaaaaaaaa saaaaaaaaaaaaaaaam!
i oću svoj krevet..
Post je objavljen 21.04.2005. u 08:48 sati.