Gnoje mi oci
Truje me trenutak detinjstva
Moje sad pomire u bezdan vremena
Zelim reci nesto o vama sebi
Ne volim svoja cutanja jer preduboko ronim
Zaborav je grabezljiv.
Ispod rebra krci I zulja praznina.
Trpim,tumaram,trnem u bezdanu gomile…
“Trebas mi” trebam reci sebi
A znam da je uzalud kopati po djubristu,
Jer grad je pun potrosaca
Srijeda kao cetvrtak niko se ne spotice
Petak je spreman za pobacaj.
Grce se reci, belo me plasi u zelji gori
Pepeo sam niz vjetar
"Copyright © 2005. A.R."
Post je objavljen 19.04.2005. u 04:39 sati.