Pa ne znam koji je vrag ovom vremenu. Kiša dan-dva je ugodna promjena, ali ako ne staje, onda promjene uopće nema i onda nije više ni ugodno a ni promjena... Tješim se s time da su sad svakako ispitni rokovi pa sunce nije bas nešto dobrodošlo za bivanje u uparenim sobama među hrpom knjiga. Tako je kiša i dalje - ipak - ugodna. Za učenje, naravno. A možda se sad i iskiši pa kad prođu ispiti, 7.i 8. mjesec, navali sunce. Nadam se.
Nego, nedavno sam gledala Pasiju. K nama je tek došao - nedavno. Išla sam gledati još isti dan jer je plan odlaska u Zagreb u kino na žalost propao. Kao i sve ostalo što smo se dogovarali s ekipom i našim fratrom. Svi zaredom dalmoši pa to nije niš ni iznenađujuće - to da su stvari propale, mislim. Na dalmoša moš računat sam kad je tu, čim okrene leđa - piši zaboravio da ste se uopće šta dogovarali. Pa prije nego me svi blog-dalmoši napadnu samo da se opravdam... To su mi rekli - a iskustvo mi potvrdilo. Nisam ja ovdje pronašla toplu vodu... No da se ja vratim na Pasiju. Film je naravno prekomentiran uzduž i poprijeko pa neću reći ništa više nego 'uau'. Al želim reći: "Sramota, slovenski kinematografi, sramota!" Prvi dan prkazivanja i dvorana - više od pola prazna! I sramota kinematografima zato jer su odavno ljudi napravili izletić u Zagreb pa odgledali što je odgledati vrijedilo (naravno, ti ljudi se očito nisu dogovarali s dalmošima pa izvukli kraću, kao ja - ej, al volim ja dalmoše. Zgodni ;) ). Nego, dok su slovenci u kinima vrtili razne gluposti, Pasija se odvrtila i navrtila u susjednoj zemlji. A jučer - sinoč sam gledala Harry Pottera. Ma taj je mali legenda. Khm - ovaj - Rowlingova je legenda :) Šta bih ja bez te knjige? :)) Imam ih svih pet. Prva dva dobila od jednog dečka, druga dva od drugog, pa mi je taj drugi, srce, kupio i peti dio i to na engleskom i to sa cover for adults (ono - da ga nije sram valjda, da mu cura čita Pottera, al je objasnio sa forom da ne bude mene sram dok budem čitala na busu a ljudi mislili 'šta to žena čita') :)) Taj sam engleski pročitala još prije nego što je uopće izišao prijevod na hrvatskom. A kad je izišao - naravno morala sam si kupiti i taj. Pa sam kupila SAMA :) Odgledala sve filmove i sad nekako kockam kako da dođem do filmova na dvd (jeftino) ili barem divx (ovo drugo je lakše i jefitnije :D ) No, to ću još skockat. A da me ne proglasite ludom još mala napomena - sve sam to iščitala i izgledala samo jedanput. Sigurna sam da ima ljudi koji to gledaju i čitaju noć i dan iznova i iznova i iznova. Ma nisam ja taj tip fana. Nemam ni plakat. To mi je bolesno. Aj nadam se da nisam opet koga uvrijedila :) E da - počela pisati o filmu. Ma super je i taj. Al se ja pitam zašto se meni taj Harry Potter tako sviđa. Ja cura u godinama :))) Ma nije baš, al nisam ni neka tineđerica. Prošlo me to. Al ovaj kasni pubertet nikako da prođe. Bit će da sam jedna onih što ih nikad ne prođe :) Gdje sam ono stala? E da - zašto se meni Potter sviđa. Zaključila sam da sam ja zapravo usamljena. Al ne ono u stilu trebam ljubav, dečka itd. Usamljena sam u stilu prijatelja. I tu ne mislim na prijatelje s kojima odeš na kavu, u kino, u đir i tako dalje. Imam i tih. Već usamljena u stilu onih pravih prijatelja. Uvijek sam htjela neku prijateljicu, ono, da prespavam kod nje, pa pričamo cijelu noć, pa držimo jedna s drugom, jedna za dvije, dvije za jednu stil :) Neka curka kojoj mogu SVE reći a da ona neće odmah ići drugoj i iskokodakat kolko sam glupa. Neku što ima isti broj odjeće ko ja pa si mijenjamo krpe i ostalo (ma ne, ne dečke ;) ). Tako. Znate o čemu ja to?! Ono - da mi je imat frendicu. Izgleda - previše sam ja filmova odgledala! U tom svom traženju, a tražim ja i tražim, skužila sam da mi nikako ne ide to prijateljstvo s curama. Sad ne znam šta je naopako - ja ili one. Nema mi niš mrže nego otić s nekom curkom ili više njih na kavu, pa slušat kako je neki tip (inače totalan kliše) zgodan, kako ju je ovaj jedan pogledao, ovaj drugi dirnuo, kako je ona glupa, ova treća loše obućena - mislim ono, tko to još danas nosi debelu petu i prevelik đemper?! Pa kako ima ova užasan izrastak, ova previše izblajhana, ova grize nokte, ona ima umjetne, ova prekratku suknju, ona predugu... pa tim curama nitko ne može ugodit... U tom svom traganju skužila sam da je meni bolje prijateljevat s dečkima. I u biti su me stvarno nekako pratili muški frendovi. A nije da sam neka zgodna pa da si ja mislim kako su oni bili moji frendovi a u biti htjeli nešto treće. Ne, ne ... Mada nisam ni ružna :)) Al da ja nastavim: i u osnovnoj sam si ja tako našla odličnog frenda. Bio mi je stvarno frend i pol. Još smo se nešto i obiteljski kao poznavali. No - na žalost, na ovom svijetu postoji onaj tip kokoške gore opisan. I tako se jednog dana našla neka kokoš (pamtim je i danas i sanjam) i svima viknula u sred odmora kako smo mi zaljubljeni bla, bla... Znate one osnovnoškolske fore. Naravno da mi je bilo bad. Umjesto da sam ju lupila dva put. Al - djeca smo bili... I tako se to prijateljstvo raspalo. U trenu jedne rečenice. Nakon toga sam imala i drugih prijatelja. Pa su svi nekako "nestali". Završi se škola, završi i prijateljstvo. To znači da valjda to i nisu bila neka prijateljstva. Pa sam preselila i našla nove frende. E jedan mi je bio stvarno super. Prijateljstvo veeeeliiiikooo na vidiku... a on se zaljubi. E pa sad - to je bio pubertet - kako njemu reć da imam dečka a nemam prijatelja. Pa otkačit će me skroz na skroz. I tako se tu petljalo pa otpetljavalo svašta nešto i nakon godina mnogih mi ipak profurali. On mi postade dečko - a ja ostala bez prijatelja. Ostavila ga - i opet ostala bez prijatelja a ovaj put i bez dečka. I nedavno eto opet sam si našla jednu finu osobu. Prijatelji pravi. Nije neki od povjerenja al trebalo je vremena za to. Vremena - ko često - nije bilo. Njegova cura bi ljubomorna i koji vrag njemu treba prijateljica ... ja opet ispala. I tako vam je to. Dok si mali - sramiš se, kad si veliki - srame se drugi, a kad si stari - nije ni bitno jesil problem ti il netko drugi, prijatelja nema: ovak il onak.
I kakve to sve veze ima s Potterom?! Pa tko ne žudi za takvim prijateljstvom???
Uostalom - da mi je samo jednom doživit da neki od profesora stane na stranu učenika. Pa to bi bio revolucionaran događaj.
Eto - to je moje malo izlaganje kako u biti čovjek, kolko god se trudio, teško i na posljetku nikako dobiva ili zadržava ili ima prijatelja. Filmovi nas pumpaju idejama o nekom savrsenom svijetu a mi se samo osjecamo jos usamljeniji.
Odoh sad lipo upalit tv i prigrlit daljinski.
Post je objavljen 20.06.2004. u 17:55 sati.