Danas sam primio mail za spašavanje Amazonskih šuma. Od moje žene s posla. Dobro je da sam je naučio da takve stvari ne trpa meni zdravo za gotovo. Zato je (poučena ranijim iskustvima)napisala: Provjeri ovo!
He, he! Humana osoba kakva već je, nije izdržala a da ne proba, možda je mail ipak u redu, pa ako možemo pripomoći... Ali nije bio. Klasika! Dodaj se na listu pa kad budeš na mjestu broj 1000. pošalji sve u 'amazonsku šumu'. Malo matematike pokazalo je da bi u idealnom slučaju zagušili sve ali šume ne bi spasili jer konačni primatelj lako otvorio novi account i natrag pilu u ruke pa na posao.
I tako kruži priča o opasnosti po Amazonu, a ja između redova pratim kakva se nesreća nadvila nad nas. Na listi prepoznajem intelektualce, direktore i javne osobe iz naše sredine koji su valjda pretpostavili da bi im zalaganje za Amazonu moglo donjeti koji bod u javnosti. Valjda su na brzinu izračunali (ali samo do 2 na desetu) koliko će ljudi vidjeti da su i oni ostavili trag. Zaprepašćujuće. Pomaganje spama!
Ja da imam nešto protiv Amazonskih šuma? Ni govora! Ja ih čak volim. I Tarzana. A bome nemam ništa ni protiv našeg Jadrana (to je bila lokalna verzija s tankerima za Vladu RH). Samo što ova spašavanja liče na Bushovo spašavanje Iraka.
Vidiš, bar sam svoju ženu dovoljno osvjestio, da shvati da internet nije poligon za napucavanje već da ga od takvog jada zapravo prvog treba spašavati. Što internet bude bolji i brži, trebat će manje papira :) A šume nek žive.
Post je objavljen 11.05.2004. u 17:49 sati.