postoji jedno malo čudovište...to malo čudovište me plaši svaki put kad odlazim na omiljeno mi mjesto...to malo čudovište je pas...mali, žuti, nabrijan ćeno...koji, svaki put kad prolazim ulicom, laje na mene...ne samo na mene, već i na sve ostale, kao i aute...i da, nije taj ćeno sam...tj sama...ima dvoje male djece; žuto dijete i crno dijete...djeca su pljunuti roditelj...naravno, nalaze uzor u svojoj majci...koja, izgleda, mene uopće ne voli...evo dokaza...izađe na cestu ( prometnu ) samo da bi mene napala, bez bojazni da ju auto ne pogazi....
i da, shvatila sam da sam se neki dan mogla lagano strgat, točnije past s bicikla....ono, guram ja bicikl i mislim si kak me neće napadat to čudo dok hodam....ali ne, krene prema meni i laje, reži, smrad jedan, tj smradica...i sjednem ja na bic, kao budem ja prošla...a čudo počne trčat za mnom...pedalim ja brže, čudo i dalje trči....naiđe auto i skoro pogazi čudo....ja zbrišem....i da, sad si razmišljam, mogo je taj pas vrlo lako zapet za moj kotač i ja bi se fino razljepila po cesti ko palačinka...
Post je objavljen 18.04.2005. u 22:38 sati.