krenula sam citati pateticni blog lokalnog benda, tek toliko da mogu sutra na kavi o cemu pricati, kad me kod jedne recenice nesto probolo u zelucu.
fizicka mucnina uzrokovana paranoidnim vizijama uznapredovala je do nevidjenih proporcija.
u svijesti je odmah postavljena scena, akteri i rekviziti.
intruzija na moj, samo moj privatni prostor.
stari zivot postaje javno dobro, dok je dobro znano pravilo starih zivota da ih sakupljaci emocionalnog otpada odvoze u noci.
kad bi i ljudi mogli biti toliko jednostavno izbrisani iz prostora i vremena, koliko lako iskliznu iz misli.
mozda pricam o fizickom uklanjanju. da.
Post je objavljen 18.04.2005. u 22:11 sati.