Nakon predjela od kulena i šunke, glavnog jela od pire krumpira, pečenog krumpira, pečene šunke, pohanog mesa, odojka i dvije voćne torte kao desert osjećam se kao prežderanakrava.
‘Ej, sunce a bi li ti meni jela običnih kolača?’ pita me baka kod koje smo za vikend bratić i ja bili u Slavoniji. A ja onako prežderano podrigujem i imam skrupula pitati da kakvi su to obični kolači. E , ako niste znali to su vam kolači (bar 3 vrste – mačje oči, neki s kremom od jagoda i medenjaci)koji nisu u obliku torte nego samo narezani na kockice.
Naravno da sam jela i običnih kolača. Nakon večere sastavljene od tri štrudle (jabuka, sir, mak) ozbiljno sam pomišljala o bulimiji.
‘Ma ne brini ništa sestrice, idemo van pa ćemo sve to izgubit’ tješi mene moj bratić. I tako smo izašli …hm…’van’. Van znači birc koji osim poker automata ima i stol za biljar. Naravno da smo se nakon dvije pive okuražili i upustili u dvoboj s mještanima. Naravno da su nas porazili sramotnim rezultatom od 5:1 (ovaj jedan je zato jer su oni zabunom dodirnuli crnu kuglu).
‘Tko zna s motikom zna i s biljarskim štapom’ izletilo mi je taman kad je Dražen Zečić završavao svoju krasnu tužaljku. ‘Ali sigurno zna i s drugim stvarima’ jedva sam popravila situaciju koja je mogla završiti bolno. Šta ćeš kad bacam pijano-frustrirane komentare. Tako mi i treba. A dobro izgledaju ti dečki…svi oni rade na polju, imaju mišiće…hmmm…ma nije uopće loše.
E da, vidjela sam i najkraću minicu na svijetu. Kako su te curke tamo sređene. Nisam mogla vjerovat. Onak, izašle su u birc u minici, pripijenom kratkom topiću, štiklama i onda popiju stock – colu i razvale se na…neznam…najbolje od Cece. Jer to se tamo sluša. Narodnjaci.
U svakom slučaju, kad sam se vratila, zaspala sam kao beba. Ručak drugi dan po starom + piletina s roštilja.
Došla sam doma i mama me ljubazno upitala jesam li gladna. E ako se tad nisam ispovraćala, neću nikad.
Post je objavljen 20.06.2004. u 16:19 sati.