Calm down, don’t you resist, Your such a delicate rist…
Nervozna sam i ljuta. Sve lose navike i emocije “izmiksane” su u ovom trenutku u meni. Osjecam se kao tempirana bomba koja ce svaki cas puknuti. Danas sam se sisala, I isla na kavu. I dok sam u caffeu citala knjigu uz lagani bluz, cekala sam frendice(koje su kasnile sat vremena!) osjecala sam se tako jadno sama u caffeu s knjigom u ruci; a svi parovi oko mene ljubakaju se. Tko zna sto su mislili? Uglavnom, to je bila kap koja je prelila casu. Moram uciti, a jednostavno ne mogu! Prenervozna sam, boli me glava, strah me zbog frendice koja ide drugi tjedan na operaciju.
Bas sam ljuta. Ljuta. Ljuta. Nabrijana!
Ok, hoce se netko tuci samnom?
Inace..pocela sam vjezbati. Up&Down… That’s right baby! Vjezbam..trbusnjake I vjezbe za guzu. Za noge mi ne treba a za ruke no way! I ovako su mi tanke..ko’…ko’.. neznam. Gle’, sad sam toliko nervozna da gubim misao! I Crna krv.. ja mrsava?! Ajde ne.
Eh, da.. idem aj danas u knjiznicu i sva vesela udjem unutra i malo glasnije kazem „Dobro jutro!“ Zena me pogleda kao da ce me kastrirat(haha) i svi se ljudi okrenu prema meni. Zasto su svi namrgodjeni, pitam se ja? Ah, da, zaboravljam da sam i ja postala dio njihove, odnosno moje, namrgodjenosti. Hah. Ironija.
Hah, valjda veceras idem na koncert. Ako ne budem ovako „naelektrizirana“. Ici cu. Bas hocu! Danas cu se inatiti. Kome? ZIVOTU! E HOCU!! Bit cu toliko happy, da ce ljudi mislit da sam malo off road!
Danas nista od smajlica. I da napomenem (u ovolikom zaru bijesa) Kako mrzim postove u kojem je 100 smajlica! (onih zutih iritantnih). To izgleda tako djetinjasto i kad da salju poruku „ Hey I’m happy, Every day!” Ok. Dosta. Hvala sto me trpite.