Juce je sam bio na knjizevnoj veceri.
Ovo je provincijalna sredina. A knjizevne veceri su uzasne. Ona je bila tamo. Jednom davno smo se kontali. Ona je bila tamo. Govorila svoju poeziju. Istina - bila je najbolja. U odnosu na druge je dominirala. Ali drugi su bili uzasni. Bili su uzasni. Jedan je bio stariji. i pio je pivo i govorio svoje uzasne pesme. A oni su mu tapsali. Njegova poezija je bila uzasna. Uvek je bila uzasna. On je priglup i dobronameran. U ovoj zemlji je previse priglupih i dobronamernih. Treci je stavio svoju tv emisiju u knjigu. Svoju lokalnu tv emisiju je stavio u knjigu. I imao je taj lazni osmeh i feminizirane manire i zavrsava ekonomiju. Mislim, koga briga za njegovu emisiju i za uzasne pesme. A ona. Njene pesme su dosadne i sve ih nekome posvecuje. Mislim, da je debilno posvecivati pesme. Dobro mozda ponekad, ali ne treba preterivati. Jadna je to poezija. Kao, uspaljena srednjoskolka. A ima 30 godina. I smesila mi se. mislim da je htela da se kresnemo. A ja sam ostao tamo i slusao sve to. U stvari ja sam mazohista. A i dobio sam neke casopise besplatno. I ona mi je poklonila knjigu. Mislila je kako me je gledala da komuniciramo na nekom ’dubljem’ samo nama dvoma znanom nivou. Kao razumemo se, kao sve te devojke koje forsiraju svoju emotivnost i pisu pateticnu poeziju i ne shvataju u kom vremenu zive. Kao razumemo se. Ma nista ona ne razume. Ona misli da je rock ’n’ roll nacin zivota. I da samo zato sto smo zajedno popili pivo imamo iste stavove prema zivotu. Ili je samo pomirljiva zenica koja trazi muzica koji bi bio musko u kuci.
Ma koga briga........
Post je objavljen 15.04.2005. u 18:18 sati.