četvrtak navečer, nakratko obišao par kafića sa prijateljicom koja mi ne želi biti ništa više nego prijateljica... i sad sam doma... kako žalosno!!! kako sam ja kompliciran - znam da u novcima nije sve - daleko od toga, ali opet sam jadan bez njih... tih 2-3 soka kaj sam platio... nekih 60 kn!!!!! i kaj imam ja od toga??? ili bilo tko osim vlasnika kafića???? sad bi najradije opsovao, ali to nebi ništa promjenilo... barem da se na neki način uzdignem od sirove stvarnosti koju nam svakodnevno servira naše društvo i naši dragi političari!!!
i što mi ostaje? da strpljivo gutam i nadam se boljem? paaa, ajde da vidimo koliko dugo mogu biti strpljiv - da bi čovjek došao do vrha, najprije mora dugo biti na dnu.. nisam na dnu, ali do vrha je nebeski daleko!
help?
Post je objavljen 14.04.2005. u 23:49 sati.