Pregled posta

Tata

Prvi dio priče je samo pretpostavka. Tu večer bila je Latinica o homoseksualcima. Stari je opet imao napad. I stara je valjda popizdila i rekla mu. Dakle u vremenu smo tamo 2001. godine. Nazvala me na telefon.
«Čuj, nemoj se živcirati. Moram ti nešto reći, ali nemoj se nervirati.»
«Kaj.»
«Nemoj se ljutiti…Rekla sam tati.»
«A zašto? Rekao sam ti da ne govoriš.»
«Mora jednom saznati.»
«Dobro. Šta sad. I?»
«Mislim da bi bilo dobro da neko vrijeme dolaziš doma sam.»
«Mislim da mi se sam ne dolazi.»
«Smirit će se on. Daj mu vremena.»
«Dobro doći ćemo kad se smiri.»
«Nemoj tako. Ja bi te htjela vidjeti.»
«Pa vidjet ćeš nas kad se tata smiri. Kaj je rekao?»
«Bolje da ne znaš.»
«Dobro, sad kad si mi sve rekla reci i to.»
«…»
«Ajde, kaj je rekao?»
«Da je Borna kriv za sve to i da te on u to uvukao. I da je on znao da je Borna peder od prvog dana.»
«Laž. Stalno je govorio da je Borna super dečko.»
«Pusti ga. Smirit će se. Ali rekao je da Bornu više nikada ne želi vidjeti u životu. I da on mora s tobom razgovarati.»
«Ima moj broj telefona pa nek nazove.»
Počela je opet plakati i ponavljala je da me voli i da će se tata smiriti.
«Znam, ali mi ne trebaju cirkusi i predstave u životu. Pusti me sad neko vrijeme.»
Sutra je nazvao stari. Naravno, pijan ko letva.
«Moram razgovarati s tobom.»
«Dobro. Da čujem.»
«Znaš, imam ti svakaj za reći:»
«DA čujem.»
«Sve bum ti to rekel. Nemreš se ti tak ponašati.»
«Slušaj, kad se otrijezniš javi mi kad hoćeš razgovarati i ja dolazim doma.»
Kraj razgovora.
Nazvao je opet nakon par minuta. Da dođem za vikend.
Došao sam u subotu. Njega nema doma. Mama veli da se ne trijezni otkako je saznao.
«A rekao sam ti da mu ne govoriš jer on to ne može shvatiti.»
Ali dobro. Čekao sam. I oko sedam. Dolazi on mrtav pijan. Sve što je bio u stanju je reći da mi imamo o puno toga razgovarati. Naravno da mi nije bilo ni na kraj pameti diskutirati s njim dok je pod gasom. Pokušao sam to raščistiti još nekoliko puta. Ali on bi uvijek došao pijan. I jednog dana Borna i ja došli na ručak. Stari se po običaju sakrio u goricama. I prije nego krećemo veli mama da svratimo u gorice po jabuke.
«Ne pada mi na pamet pa da stari nekaj izvede.»
«Nema ti njega gore. Rekao je da mu javim pa će otić susjedu.»
«Dobro, ali fakat mu javi jer ne želim nikakve kravale.»
«Ne brini.»
Ma smrdilo je sve to na prijevaru. Dođemo mi gore. Kad izlazi on iz vikendice. Naravno pijan. Smijeh od uha do uha. A kaj sad. Neću otrčat u auto i zbrisat. Dam mu ruku pozdravimo se.
«Dobro, jade da uzmem jabuke pa idemo mi.»
«Kam bežiš. Ostanite malo.»
«ne bumo ti smetali.»
«Kaj bi smetali. Di je Borna?»
i kreće on prema autu.
«No, Borna. Kaj se skrivaš. Dojdi malo.»
Borna izlazi. Kreće prema starom.
«Bok. Kak si?»
I stari ga zagrli. Ja samo gledam. Zbunjen. Borna još više.
«Ti si Borna pravi dečko. Odi, malo si sednemo bute si nekaj spili pa onda pete.»
«Ma, idemo ti mi.»
«Ne, Marko ne zajebavaj. Sedite si. Bute sok. Imam Kolu.»
«Može kola.»
«Meni daj vino.», hoću i ja taj čarobni napitak.
I tak smo sjeli popili. Popričali kurtuazno o vremenu, poslu, svijetu i vijeku. O čemu već muški i pričaju. Uzeli smo jabuke. Izgrlili se i izljubili. Pozdravili i otišli. Jebem ti ja staru lažljivu. Ali svaka joj čast. Napravila je dobar posao. Trebalo je to brdo pomaknuti. Uslijedilo je još nekoliko tako kratkih susreta. Svi odreda srdačni. Onda roštilj. Obiteljski. Pa zajednički ručkovi i tako. Danas to sve izgleda u najboljem redu. Iako oni još uvijek u svojoj glavi neke stvari nisu prihvatili i nazvali pravim imenom. Kao na primjer da ne možemo imati dva stana. Jedan Bornin, a jedan moj. Jer ni oni nemaju dva stana. Da nemamo odvojene, već zajedničke financije. I kad čujem takve bisere totalno se izbediram jer mi se čini da smo opet na početku. A onda si mislim da i ja nekad previše očekujem i da je već ovo što imam s njihove strane daleko više od onoga čemu sam se ikada nadao. Svaka im čast na tome. I zahvalan sam im.


Post je objavljen 14.04.2005. u 07:42 sati.