Marketing
Hrvati u dijaspori - dio I.
U Njemackoj zivi dosta nasih, to je jasno, pogotovo ljudi iz pogranicnih mista u Dalmaciji uzduz granice Lijepe Nase i BiH. Poznato je da u Frankfurtu ima vise Livnjaka nego u Livnu, u Berlinu vise Tijaricana nego u Terici te nase ekipe iz Trilja i pripadajucih mista prakticki svuda od mista kraj njemacko-austrijske granice do ulaza u Dansku. S duge strane, ima ih manje nego Turaka. Covjece to je za nevirovat koliko ih je - skoro ko Albanaca u Istri, u Dortmundu vjerojatno ima dvaput vise navijaca Fenerbahcea nego Borussije, a nije da njemacki klub nije popularan ;-)
Buduci i sam imam rodbine i prijatelja u Njemackoj, a i konacno sam dobio godisnji za iskoristit, odlucio sam skupa s boljom polovicom otic malo vidit sta ima u ovoj zemlji u kojoj iz dana u dan ima sve manje originalnih Nijemaca, ono sta sam vec reka otic vidit kako se Njemacka priprema za svjetsko nogometno prvenstvo. A i nije mi godisnji za lezat u kuci, tim vise sta nikad u zivotu nisam bio u ovoj drzavi a i zelio sam posjetit ekipu onda mi se Njemacka nametnula ko logican izbor. Plus sta smo nasli povoljne avionske karte, u cemu je Germanwings nenadmasan - Zubo lete i iz Berlina ;-)
Odrediste mog boravka je Vestfalija, gusto naseljen industrijski (i nekoc rudarski) pojas nizova gradova koji se prakticki pretapaju jedan u drugog i tek oznaka na ulazu u misto ti kaze na nisi vise u gradu kroz kojeg mislis da jos uvik prolazis. Baza mi je u Ennepetalu u istocnom dilu ovog kraja, a svakog dana nas dvoje u pratnji svastika/svastike obilazimo okolne gradove - ono kad sam vec dosa onda cu stogod i vidit, a ne se zabit u kucu.
Tuda haramo!
Tako smo drugi dan po dolasku bili u susjednom Schwelmu. Lipo misto, ono za jedan ugodan obiteljski zivot, uostalom ko i Ennepetal. Otisli smo se malo maknut iako smo bili skepticni ocemo li uopce nac kakvo misto za sist i popit kavu, jer nije to ko kod nas di prakticki svaka kuca u sredistu mista ima kafic, nevezano zvalo se misto Trilj, Sinj, Cista ili Dicmo. Puno bi nasih lokalnih faca tu pristalo bit face - em je dobar dio grada pjesacka zona, em policija radi svoj posa, a i nema kafica s curicama koje su utekle sa zadnjeg sata pa se nemaju prid kim pokazat. Ti nasi serifi bi zaplakali od muke - glavna gradska ulica dugacka je ko 5 Vrlickih a sve skupa 3 kafane, da ne govorimo da nema nigdi BeeMWeja kocki niti Golfova I sa felgama od 15 cola.
Uglavnom, Schwelm ima par slasticarni, ono pravi kontinentalni stil zivota, kava i kolaci i ugodan razgovor. Za nefalit, nakon sta smo se dogovarali sta cemo uzet, konobar koji je snimio sta pricamo i na kojem jeziku progovorio je na nasem da ga cili svit razumi i ucas smo se sporazumili.
Sutradan tj jucer smo malo otisli do Wuppertala, jednog od vecih gradova na ovom podrucju. Parkirali smo na City Arkadi, ogromnom trgovackom centru u kojem smo se i zadrzali najveci dio vrimena, a stvarno imas sta i vidit i obac. Uvik ima nekih povoljnih ponuda i ukoliko covik ima volje i vrimena moze sebi nac dobar komad robe za pristojnu cijenu, a i bilo sta drugo sta se zamisli. Svit cirkulira, para se vrti i tako to, a nasi sopingholicari i svi oni koji su sposobni dat pola place za krpice - a takvih u Dalmaciji i u Splitu posebno fala Bogu ima na vagone - bi zinuli od cudenja kad bi vidili npr Zarin ducan koji se proteze na 3 etaze, i malo bi im bilo 3 place za sve pokupovat - ovde savjet za sve takve face: Zara je direktni konkurent Mangu, a ne zna se kad ce i oce li se uopce otvorit u Splitu. Patite!
Prosetali smo gradom koji je malo siv za nase pojmove a ipak se ima sta vidit. Posebna atrakcija za goste je viseci vlak koji za razliku od vlakova u ostalim gradovima visi s tracnica a ne lezi na njima, tako da je stvarno prizor za vidit.
Viseci vlak u Wuppertalu
Uvecer smo bili kod rodbine u Velbertu, udaljenom od nase baze nekih pola sata voznje ili nekih 45 km. Lipo je vidit ljude koji ti znace nakon duzeg vrimena. Velbert ko Velbert (cita se Felbert ko Felbert), jos jedno u nizu tipicnih mista za Vestfaliju. Savjet za namjernike: u Haus Tonscheidtu je dobra spiza a i govore hrvatski ;-) Ako ne nista, to im je materinji jezik
Danas je na redu bio Dortmund. Nakon pola sata voznje vlakom priko Hagena (pojam u krizaljci iz 1990ih: grad iz kojeg je njemacki kosarkaski klub Brandt) stigli smo do ovog grada koji mi je sio na prvu setnju jer se lako orjentirat a ima glavnu ulicu u kojoj je prakticki sve smisteno, a i ima dovoljno lokacija na kojima se moze sist, odmorit i uzivat na suncu. S druge strane, rijec je o znacajno velikom mistu tako da smo danas uspili obic samo polovicu, sta nam bas i nije bilo posebno zao jer smo svakako odredili opet doc ovde. U sredistu se ima sta vidit koga zanimaju kulturno-povijesni spomenici, a jos vise i onaj koga zanimaju spomenci potrosackom drustvu - kome je do sopinga stvarno ima izbora, od robe preko svega ostalog.
Glavna znamenitost u Dortmundu
Za sada toliko. Tek sam dosa i poceo obilazit, a imam jos 10 dana (u nas u Njemackoj bi se reklo cen tage a pise se zehn tage;-))) prid sobom. Bit ce jos izvjestaja...
Dotada kome je do razgovora i kontakta, bit cu u Haus Grebe u Ennepetalu - do Bilsteinove tvornice (ko spusta auta da izgledaju sportski, zna sta oni proizvode), a ako me nema znaju di sam.
Post je objavljen 13.04.2005. u 08:53 sati.