Marketing
Vacation
I opet je došla takva faza. :-)
Kao što sam prije nekog vremena zatvorila blog, pa onda uskoro ponovno nastavila pisati, sad zato odlazim na odmor...
Istina je da mi se trenutno ne da pisati blog. Nikad to ni nije bilo nešto ozbiljno, samo zezancija, ljudi iz razreda i tak... A primijetila sam i da dosta ljudi zatvara blogove jer im je dosta razmišljanja o svemu što pišu, neznanja o tome tko sve ovo čita, neshvaćenosti na bazi postova... Znam na što misle, jer sam često i sama razmišljala o tome. Svaka rečenica je prošla nekoliko carina i cenzura u mojoj glavi prije nego što je završila na ovoj stranici.
Također, meni je apsolutno jasno da nitko tko bi čitao ovaj blog ne može znati kakva sam ja zapravo, niti ja to tražim od nekog. Ovdje su se samo našli neki kristalići iz mog ogledala, a ne moji stvarni strahovi, želje, nade, problemi... Jer ako ne mogu zadržati za sebe nešto do čega mi je stalo da ostane tajna, onda ne mogu to tražiti ni od kog drugog. Valjda je svima jasno da je Blog potpuno javna stvar, i nemaš nikakvu kontrolu nad time tko što čita (za razliku od nekih drugih web journal usluga,ali to je druga priča). I nije tako teško saznati tko je tko. Ja sam sasvim slučajno, preko linkova ili postova, a ponekad i bez toga, došla do blogova barem 10-ak ljudi koje znam u stvarnom životu. Normalno da netko tako može doći i do mog.
Ima Blog i svojih dobrih strana, jasno. Lijep je to osjećaj kad vidiš da ti je netko ostavio komentar, da je potrošio dio svog slobodnog vremena na tebe, sjetio te se... Možeš upoznati nove ljude, ili ostati u kontaktu s onima koje možda inače ne vidiš, ili makar ne onoliko koliko bi to htio. U svojim postovima možeš se ispucati (naravno, koliko sam sebi to dopustiš), potražiti tuđe mišljenje, podijeliti veselje... Blog postane pravi mali svijet.
No nije ni to za svakoga... Često čitam neke fakat super blogove, ljudi koji jednostavno imaju tu žicu za "blogiranje" i što je još važnije, volju... Meni je pisanje postova postalo pomalo teret, jer nikad nisam ni bila pretjerano zainteresirana za to, nisam unosila sebe u to. I to se vidi, jer na blogu nema osobnih detalja, nema priča o onome što nas čini čovjekom, o osjećajima i razmišljanjima... Ja jednostavno nisam takav tip, jer sam vrlo privatna osoba, i malo me ljudi zapravo zna (možda nitko onako kao bih htjela, onako kako stvarno jesam).
Zato, da bih sebi olakšala, a i poštedila druge od onakvih ustala-se-jela-bila-u-školi-itd. postova, odlazim na odmor od blogiranja. Ostavljam sva vrata otvorena, i ovo nipošto ne znači da napuštam ove krugove... Previše me zabavlja ovo društvo na blogovima ljudi s kojima se družim i previše volim ostajanje u kontaktu preko komentara da bi se mogla svega toga samo tako odreći. Ovo samo znači da ne očekujete neke nove postove. Možda (vjerojatno) će doći kad me pukne inspiracija, ali ja se oslobađam pritiska. :-)
Uživajte svi u životu, svaki dan je poseban...
Post je objavljen 11.04.2005. u 21:38 sati.