Pošto se nazire da moj ispitni uspeh neće biti u domenu vanserijskog, odlučila sam da se kaznim na jedan od sledećih načina:
1. Gledanjem gasatrbajterskih SMS poruka na TV Bjeljini (kasnije odbačeno kao suviše zabavno)
2. Kupovinom nekog CD-a u izdanju PGP RTS i slušanjem istog (kasnije odbačeno kao suviše okrutno)
3. Odlaskom kod kozmetičara (kasnije prihvaćeno kao korisno ali i kažnjivo jer odande nikad ne izađem izgledajući baš sasvim dobro)
I jebote. Stvarno sam se kaznila. Potrošila sam skoro dva sata života na kompletne idiote.
Moj salon su naime, u poslednje vreme, počele da hodočaste raznorazne ženetine kojima je okosnica sveta i bivstva egzistiranje po ovakvim ustanovama na dnevnoj bazi. One ne čitaju knige. One ne znaju ko je na vlasti. Njih ne zanima karijera niti opšte stanje u društvu. One ne moraju da razmišljaju o čemu govore. Jer one su lepe. I moraju ostati lepe. U suprotnom će mužjaka u pećinu moći da sateraju jedino močugom. Kao i sve ostale smrtnice, uostalom.
U mom salonu konverzacijske teme nisu uobičajene. Ne priča se o besparici, ne pljuju se političari, omladina i ostali raspusnici. Nikoga ne brine sveopšta narkomanija ili teenagerska pornografija. Pa čak ni ona estradna. Razgovara se prvenstveno o izgledu. O g. Miteseru koji se, o šoka, izvoleo na licu pojaviti baš danas. O laku za nokte koji se izdajnički okrnjio pred veliki izlazak. O broju tretmana potrebnih za eliminaciju izrazito vidljivih 5 grama celulita. O licu koje se, zamislite, malo opustilo nakon pedesete godine života. O sisama koje nikako da stanu kako treba. O zadnjici koju svako veče treba premazivati guzičastom esencijom voćnih kiselina smućkanih posebno u tu svrhu. O velikoj svetskoj zaveri koja nam zabranjuje da solarijum pohodimo više od 20 minuta dnevno. Iza te odluke sigurno stoje neke frigidne, brkate babuskere koje prave potrebe jedne fun fearless female ne bi spoznale ni da ih iste ošamare sa naslovne stranice Cosmopolitena.
Svaki pokušaj započinjanja bilo kakve normalne konverzacije nailazi na ležerno neodobravanje. Recimo, u nameri da i mene ubace u ovaj svojevrsni intelektualni maraton, priupitana sam: A čime se ti baviš u životu?
"Studiram"
"Jaoj pa to je divno! Šta?!!?"
"Političke nauke."
"Jaoj SUPER .... a na kom je to fakultetu?"
"Pa ... na Političkim naukama."
"FENOMENALNO! I šta, ti ćeš da nam budeš nova predsednica, jel?"
(nepotrebno je opisivati moj naelektrisan izraz lica)
"Pa neću baš, moja interesovanja su više u domenu teorije nego prakse"
*sveopšti zbunj* (shvatam da sam unela suviše nepoznatih termina)
"Hoćureći, nisam sigurna da sam stvorena za aktivno bavljenje politikom"
"Aaaaaa ... pa to je baš lepo!"
(Nailazi spas u vidu druge mušterije)
"Eeeeej donela sam vam svoje slike sa venčanja!!!"
(svi u glas, orgazmično) "JAOOOOJ DIVVVNOOOOO, daj da ih gledamo!!!"
Potom ostajem sama dok ostali balave nad fotografijama, kokodaču i mahnito uzdišu.
Da moj slučaj nije usamljen govori i pokušaj započinjanja normalne konverzacije #2 od strane kozmetičarke i neidentifikovane mlade osobe nešto širih shvatanja:
"I tako, gde nam ti sad lepo putuješ?"
"Idem u Moskvu, na ekskurziju sa fakultetom"
"E ne bi ti ja tamo išla ... ni slučajno!!!"
"A što?"
"Ma tamo vlada ona prokleta ruska mafija ... de, da me otmu na aerodromu i da me negde odvedu i da mi svašta rade ... !!?!"
"Ma to uopšte nije tačno, ja sam tamo bila već jedanput i bilo mi je super"
"Ma mene uopšte ne možeš da ubediš da je tamo super, znam ja kakav je tamo kriminal i šta se tamo ljudima dešava ..!!!"
"Ma kad vam kažem, tamo je sve potpuno u redu, neće vam se ništa desiti"
"Ma možda se tebi ništa neće desiti ali mene tamo ne bi namamili ni da mi plate!!"
U cilju upotpunjavanja ove priče prinuđena sam da izvedem i malu digresiju u kojoj smo, pre par godina, učestvovale gorenavedena kozmetičarka i ja:
"Gde ideš na more?"
"Pa prvo ću u Opatiju, kod drugarice ... posle idem brodom do Dubrovnika na neki seminar"
"ŠTA? Ideš u Hrvatsku?"
"Pa da ... što?"
"E ne bi ja tamo išla ... ni slučajno!"
"A što?"
"Beži bre, da me oni Hrvati tamo pojedu"
"Pa ja sam već bila nekoliko puta i nije mi se ništa strašno desilo ... naravno, ne može se baš lagodno ići svugde ali npr. Istra je totalno OK"
"Ma ne možeš me ubediti da je tamo bilo šta OK ... znam ja šta tamo rade ljudima!!"
"Pa ja vam kažem da je meni bilo potpuno u redu."
"Pa možda je tebi bilo u redu ... ali mene tamo ne bi namamili ni da mi plate!!"
U nameri da sačuvam barem onaj deo intelektualnih potencijala koji još uvek razlikuje Mensu od Menstruacije odvibrirala sam do police sa novinama. Naravno, ovde svakako nećete naći Time magazine, još manje Financial Times (možda samo onaj dodatak sa najbogatijim neženjama). Ovde se čitaju samo one novine sa slikama i velikim naslovima koje, ni na koji način, ne zamaraju okice sa sočivima u boji. Pa tako iz novina saznajemo da se ona nije previše potresla zato što se razvela pre nego što je uspela da isplati "venčanje iz bajke", da se onaj, koji-je-zamalo-pobedio-na-Evroviziji, pre desetak godina venčao ni manje ni više nego u šerpa-plavom odelu, kao i da se neka pevaljka posekla dok je rezala hleb što predstavlja bogznakakav problem za njenu karijeru jer sada otežano nanosi karmin i maskaru. Saznali smo i gde možete da konkurišete za budućeg mladoženju eminentne pevačice, a, za vas koji ste se (kojim slučajem) zabrinuli, ekskluzivno otkrivam – Nives se ipak udaje!
Osokoljena ovom istorijskom pobedom ljubavi, u daljem čitanju "najtiražnijeg časopisa od Vardara pa do Triglava" saznajem još nekoliko krajnje intrigantnih podataka:
#1 "Pevača Ćiru na izlasku iz WC baba-sera olakšala za 10 evra" (tekst prate slike dotičnog Ćire dok obavlja number one, u narodu poznatiji kao mala nužda)
#2 "Neda Ukraden dva sata špartala po prodavnici zbog jedne bombonjere" (Eto ti sad teksta pa krepaj, zgubidanska prokletnice!)
#3 "Šok u solarijumu!" ("Zbog straha od zatvorenog prostora O lja Cr no gorac se onesvestila u solarijumu")
Hipnotisana tom užasavajućom tragedijom svetskih razmera skoro da i nisam primetila da je oko mene zavladao state of emergency. Naime, u salon je uletela devojka kojoj je, u nameri da promaši kojeg pešaka tokom vozačkog ispita, stradao nokat zbog čega je alarmirana i Nacionalna Nokatna Garda. Svi su joj se, bezmalo u suzama, dali u pomoć a ja sam se bešumno išunjala. Meni je izgled važan ali mi je važan i onaj elektricitet između ušiju a ovo je za njega ipak bilo previše. Odoh ja u PGP-RTS ...