Marketing
Brat
Svi mi imamo neke gej materijale. Porniće. Tekstove. I problem je kamo s tim, a da to nitko ne vidi. Sve to zaključavao sam u metalni ormar kakvi su se nekada koristili u ordinacijama za čuvanje kartona pacijenata. Jedne, opet nedjelje (meni su te nedjelje fatalne u obiteljskom životu) kaže mi mama da brat zna.
«Rekla si mu?»
«Ne. Našao je tvoj pornić. Nisi ga spremio.»
«Nije moguće. Držim ih pod ključem.» Otišao sam u sobu i povukao ladicu ormara. Nije se pokmaknula. Definitivno zaključano.
«Ma zaključao sam. Evo i sad je. Provalio je i kopao mi po stvarima.»
«Ne znam. Uglavnom zna. Kad je rekao što je našao morala sam mu reći.»
Mali me znači cinkao. A ja sam njegovu travu prešutio. OK.
«Dobro. I što je rekao?»
«Plakao je. Bio je tužan što mu je brat gej.»
«Ja mu tu stvarno ne mogu pomoći.»
«Znam. Nije znao što će reći prijateljima?»
Mali je inače jako vezan za svoje društvo i na neki način ovisan je o pripadnosti tom čoporu. Zbog njih je prokockao nekoliko dobrih prilika da si sredi život. Ali to je njegov izbor. Moj je uvijek bio stav da ga se ne sili ni na šta. Neka sam odabere i neka sam snosi posljedice svojih izbora.
«Ne vidim kakve veze imaju prijatelji s tim i zašto bi on trebao išta njima govoriti.»
«Pa kad ga pitaju za brata.»
«Reći će sve isto što je govorio i do sad.»
«Znam. Ali trebaš znati da je rekao da te svejedno voli.»
«Znam.»
Nikada s bratom nisam pričao o tome. I on je Prihvatio Bornu sasvim normalno. Kad se čujemo uvijek ga pozdravi, vide se svaki puta na ručku. Istina da mu je u početku bilo neugodno. Ali sad je sve normalno.
Post je objavljen 09.04.2005. u 17:57 sati.