Prošle subote dogodio se incident kojem se već tjedan dana smijemo, al eto ne stignem vas obavijestiti;
naime, palo je kartanje bele kod Plavuše.
Bitanga je bio na turniru negdje, pa smo se mi, ostatak ekipe, skupili i napravili svoj "turnir".
Pošto smo dok smo bili na moru isto tako kartali, (bila je kiša), par smo bile Nensy Dee i ja, a muški razni su se izmjenjivali.
I stukle smo ih 8:2 (zgubile smo samo prve dve, dok smo se "ukartale").
Pa smo tak i ovaj put napravili podjelu.
I počele mi neslavno gubit.
I vlada tuga i jad.
I tu se ja tužno naćubim, gdje me Nensy gleda sva u čudu - "pa kaj ti je?"
A ja kažem :" Pa imam tužnu ćubicu..."
Inače je uobičajeno da se kartam s Bitangom, pa on mene tješi - te nemoj se žalostiti, te nije to tak strašno, te bit će bolje drugi put, ma nema veze kaj si hitila apsolutno krivu kartu... (inače, za informaciju, ne znam se baš kartat, Nensy je maher)
ALI NE!!!
Dečko iz centra, iz protivničkog para, ni pet ni šest nego sedam, bez imalo sažaljenja ili bilo kakvih osjećaja -
"A oćeš ti imat ćubicu boje očiju? Ili možda razbitu ćubicu?"
I tu me pokopa jer nema pojma kak treba reagirati na jednu nježnu i krhku ženicu...
I eto sad malo malo pa mi neko nudi jel bi htjela imati ćubicu boje očiju...
BTW, oči su mi plavo-zelene, tak da čak i boja odgovara...
Post je objavljen 09.04.2005. u 09:42 sati.