Baš sam bio u sred tako dobrog sna kada me probudilo zvono na vratima. Mislio sam da će taj netko odustati ako se ne javim ali ništa od toga, zvono je i dalje zvonilo pa sam se ipak ustao nakon nekog vremena i otvorio. Prvo nisam bio siguran što sam to vidio ali nakon što sam si iščeprkao krmelje iz očiju prizor je i dalje bio isti. Neki klinjo, crnac, sa nekim papirom u ruci i štapom preko ramena na čijem kraju je bio zavežljaj nečega. Pružio mi je papir na kojem je pisalo da dolazi iz Afrike i ako bih ga mogao nahraniti bio bi mi jako zahvalan. Pisalo je i da bi trebao doktoru ali i sa hranom bi bio sasvim zadovoljan. Neznam šta mi bilo ali pustio sam ga u stan i pogledao šta imam u frižideru. Nakon što sam jedva pronašao nešto mljeka, nešto cornflakes-a i neke čokolade pogledao sam ga i pitao priča li on kakav jezik da se on i ja sporazumijemo. Na to je progovorio engleski i rekao poprilično tečno sve što je pisalo na papiru i dodao da će biti zadovoljan i sa time što sam pronašao u frižideru. Stavio sam sve pred njega i sjeo da mu pravim društvo dok jede. Dok je jeo objasnio mi je da usprkos tome što govori engleski uvijek ima papir uz sebe jer ga inače ne shvate ozbiljno, svi misle da je šala jer koji to afrikanac, a još k tome dijete, priča tako dobro engleski. Pričao je kako je došao do Hrvatske i kakve je sve putešestvije doživio na putu ovamo. Nakon što je pojeo vidjelo se da je još gladan pa kako nisam imao ništa u planu rekao sam mu da ću se časkom spremit i da ćemo zapalit do najbližeg dućana pa ćemo ubosti još nešto za klopu. Na putu do dućana bilo mi je skroz čudo što su murjaci u svečanim uniformama, zastave na pola koplja, a onda sam se sjetio da je papa riknuo i da mu je danas sprovod, ok danas i zadnjih x dana. Došli mi do dućana kad dućan zatvoren. Krenuli mi do drugog kad i taj zatvoren. Kod trećeg me pitao kako to da su svi zatvoreni, a ja sam mu probao objasniti da je neki lik umro, navodno dobar lik, na čelu jedne navodno jako dobre institucije i da eto nažalost zbog njih danas neće moć jesti jer je sve zatvoreno. Na to me on utješio da nema veze jer je navikao on na glad i da nije problem jer oni zapravo u africi nisu dobri ljudi i kod njih su dućani uvijek otvoreni jer iako ih dnevno umire povelik broj zbog nikoga ne zatvaraju dućane. No zapravo nije ih ni potrebno zatvarati jer ili u dućanu nema ničega ili nitko nema para za tu i tamo neki artikl koji zaluta na police. Taj naš razgovor je načula neka grupica ljudi koji su nosili neke parole. Pošto klinjo nije razumio što piše onda sam mu počeo prevoditi jedan po jedan: We want equal rights! ; Jesus loves us! ; We love The Pope! ; Laborfree Sundays! ; Freedom of choice for small business owners! ; Catholics'R'us! ; Down with hypocrats in The Parlament! ... Tu sam stao, vidio sam da me gleda suzdržavajući se da ne prasne u smijeh. Tada sam spazio nekog svećenika sa par vjernika oko sebe kako govori nekom čovjeku da kako može biti otvoren na današnji dan, kako ga nije sramota. Jedan od ljudi iz gomile mu je prevrnuo jednu korpu voća i povikao kako dotični nije pravi katolik i onda se zgubio u gomili. Nas dvojica smo došli to tipa i pitali ga da li možemo kupiti nešto na što je odmahnuo glavom da nemožemo i pokazao na gomilu. Počeo je skupljati voće i kad je vidio malca kako gleda to voće i maltene ga jede očima dao mu je nešto tih jabuka i banana i ušao zaključati dućan. Prošetali smo se do nasipa i tu sjeli, klinjo je pojeo voće i rekao da mora krenuti dalje. Zaželio mi je dobar tek sutra kada se dućani otvore i odšetao prema Savskom mostu.
Post je objavljen 09.04.2005. u 04:44 sati.