Nedavno u Spliu, bila sam kod mog dobrog starog frenda Z.
Z. je u svojoj dičnoj 37 ostao isti kakvog ga znam od 14, šta znaći djete.
I zato ga baš volim. Ima on i ženu i dvoje djece ali ona njegova inertnost i nesposobnost i nepraktičnost još je uvijek tu. S njim nađem uvijek zajednički jezik, naša zajednička druženja potpuno su neopterečna suvremenim spikama i trendovima, njegovo čuđenje svijetu i nekoformizam su iskreni ko u malog djeteta.
On je dobar otac ali ne i autoritet. Jerbo i sam treba autoritet i vodića kroz svijet.
U njegovoj kući , kaos. Starija kčer, pametnica od svojih 8 godina, skužila s kim ima posla.
Došla ja sa svoje dvoje, i sad kao mi pričamo a djeca nek se igraju. Međutim, ovoj njegovoj kao dosadno.
Gnjavi mala da oće u ove pa u one prije, pa se ode kao igrat s djecom , ali opet se vrati jer oni su mali , pa ona bi ovo pa ono, pa skače po Z . vozi me ovamo pa tamo, pa opet joj dosadno, ..mislim očigledno da je mala , ljubomorna ko pas na mlađeg brata , skreće pažnju na sebe..
Z. bez povišenog tona, sve joj ide u dlaku , objašnjava pokorno zašto je nemože odvest u ove i one prijateljice , jer ih nema doma i tako dalje.
Ova šizi, sad bi jela ali ne štapiče nego neki kolač. Pa ona bi radila sama kolač, pa opet Z. se maši za lonce, vadi jaja da mala kao nešto muti,...
Sve u svemu, ...Z. tužno i u svom stilu zaključi: OTVORIT ĆU PLAVU LINIJU ZA UGNJETAVANE RODITELJE.
I sad mogu ja s visoka zaključiti: Jest, to ti je zato jer nisi dosljedan, nemaš autoriteta i bla..bla..sve ono šta nam SUPER NANNY prakticira u super izmontiranoj RTL- emisiji, ali
budimo iskreni; PODIZALA BI I JA ČESTO SLUŠALICU I NAZIVALA TAJ ISTI PLAVI.
Post je objavljen 08.04.2005. u 15:10 sati.