Jedva je dočekala da legne, rekla je. Svukla se, legla potrbuške. Započela sam masažu i kroz par minuta začula tiho šmrcanje, jecanje... unutarnji glas mi je govorio da se ne obazirem, kao, sve je to proces čišćenja, no altruista u meni već je pružao ruke... «Jeste li dobro»; pitao je taj suosjećajan dio mene. Svaki puta znam, otvaram kutijicu duše žene i ne samo da će svirati dok je ne zatvorim, iz nje će se proširiti miris koji će mi oduzeti svaki dio zdrava razuma i stvoriti od mene zombija! Miris od kojeg boli bol!
Žena je zaista lijepa. Vitka, lijepo lice, uspješna u svome poslu. Ima muža, želi dijete. Al ne još.
Prevarena je. Ono, muž štrumfao drugu. Prosječnu ženu, kaže... sve bi bilo u redu da mi nije postavila pitanje da što bih ja napravila na njenom mjestu. Presjeklo me. Udahnula sam i odlučila biti iskrena.
Prevara je grozna stvar, počela sam priču.
Da ne govorim kako sam izgubila nit u masiranju al milovala sam joj niti duše. Oprezno, al ne diplomatski : ((
Odavno sam shvatila da muškarci jednostavno imaju taj nagon u sebi da imaju svaku ženu koja im se svidi. Po drugoj strani, recimo, normalan par koji stupa u ozbiljnu vezu čini to iz čiste ljubavi. Svjesni. Zreli. Odriču se svih ostalih ljudi na svijetu da bi sadašnjost i budućnost proveli sa osobom koja je posebna, izdvojena od ostalih. Sve što trebaju od suprotnog spola, imaju u toj osobi. Ljubav je odluka. Koja god strana krene varati drugu, time vara samu sebe. Pitam vas, zašto vas je prevario? Dvije su mogućnosti... Prevario vas je jer u vama nije imao ono što želi. Zašto to nije imao? Jeste li ga osjećali, jeste li mu se prepustili da vas zadovoljava? Jeste li mislili samo na sebe? Tada se žena počela ljutiti i znala sam: to je to!
Drugi razlog je da je on jednostavno u svojim očima neki mačo, kojem je tamo neka koza zavrtila guzicom i sisom i jednostavno ga iskoristila. Tko zna, oboje su dobili kratkoročno zadovoljstvo... tko zna?! On je pomislio: wow, poštrumfao sam strašnu žensku, ona je pomislila: wow, ima para, kupuje mi fini veš i parfeme... oboje su se osjetili posebni. Posebni u čemu? To je pitanje. On je izgubio vaše povjerenje, ona je umislila da je nešto posebno... oboje su smiješni. Ta koza, koja će već sutra leći s nekim drugim koji će joj kupovati lijepe stvari... šiša se njoj, ona uživa! Treba žaliti one koji varaju, nesretne jer su krivo izabrali. Treba žaliti prevarene, jer su se prestali truditi u ljubavi. Prevara je test o kojem ja ne razmišljam. Ja dajem sve od sebe. Sve. Ako to nije dovoljno, onda nije moja krivica.
Taj je dijalog otišao predaleko. Preintimno, a nije trebalo. Pitala me je i za mišljenje i za savjet. Ja rekla. Naljutila sam je jer nisam stala na njenu stranu. Rekla mi je da ja živim u iluziji i da nisam realna.
Zašutila sam i odradila posao do kraja. Ona je šutila isto.
U tišini je platila, ostavila mi 20 kuna, odjednom se raspričala da sam joj spasila život (?!?) i dogovorila termin za sedam dana. Kao da ništa nije bilo.
Fakat sam ostala zbunjena, uplašena od te lude muzike i kada sam došla doma, zagrlila sam muža i rekla mu da ga zaista volim.
Post je objavljen 06.04.2005. u 23:16 sati.