Dans mi je rođendan. Ne mogu reći bio je, jer do ponoći ima još po sata. Dijete sam jedva uspavao pa zato tek sada pišem. A žena se uspavala sama. jadna, stvarno radi previše.
No eto, sad imam 33. moram se paziti. navodno su jednog kosijanere tih godina razapeli, cijeli svijet još bruji o tome. Nikad ne znaš što bi se moglo dogoditi. nego, znate što? Rođendan mi nije čestitao nitko osim obitelji. Šmrc. Pomalo je tužno...kada ostariš (Bregović). Lažem. čestitali su mi i AZ fond i jadransko osiguranje. lijepo od njih. Oni se sjete svake godine. Al znate što? jebe mi se. Dvojica ljudi za koje znam da su mi prijatelji čestitali su mi u subotu kad sam radio feštu kod kuće u brodu, a za ostale me baš briga. A sestra Nass valjda ima svojih briga. Neću joj zamjeriti, i ja sam njoj koji put zaboravio čestitati. nego, eto, pun jelenjih odrezaka s knedlama, kolača i southern comforta te francuskog vina, zaključujem: život baš i nije bogzna šta, al za svaki slučaj uvek uzmem šta mi da. ma šalim se. baš mi je dobro. Samo malo buncam. bunc, bunc.
Čisto sumnjam da vas ovo zanima.
Hm. Hm.
Obećao sam svojevremeno da ću napisati nešto o ženama koje su obilježile moj život. Zanimljivo je da utisak koji ti netko ostavi na život uopće ne mora biti srazmjeran vremenu provedenom skupa. Evo, recimo, imao sam vezu od šest godina. S totalno nesređenom osobom, koja je završila s puno gorčine, ne mojom krivicom, i osim par emocionalnih ožiljaka nije ostavila bogzna što za sobom. zato o njoj neću pisati. Ali ću zato pisati o curi, hm, bolje da imena ne spominjem, nazovimo ju J.
upoznali smo se u vlaku jedne jeseni. razmijenili smo brojeve. Čuli smo se prvi put dva tjedna kasnije. I pričali tri sata, sve do zatvaranja pošte, kad sam morao završiti razgovor. Bio sam naime student i nisam imao telefon, a mobiteli nisu još bili u modi. tako smo se čuli nekoliko puta, sve po dva-četiri sata, dok nisam jednom skupio hrabrost i pozvao ju na kavu. ma idem previše u detalje. ukratko, umjesto na kavu, otišli smo na Pocahontas, potom se poljubili negdje blizu Matoševe klupe. Hodali smo kratko. zato što se ona uplašila mojih ideja. ja sam se zaljubio do ušiju i počeo predlagati zajedničko spremanje večere, natuknuo nekakvu budućnost skupa, i tako...a ona praktično ozbiljnije veze prije mene nije imala. pa je prekinula sa mnom. No idućih pet godina nismo mogli zanijekati ogromnu količinu međusobne privlačnosti, te smo imali nekakvu on-again-off- again...ne vezu..više...opovremenu povezanost. Bila je nešto novo za mene. U nekim stavrima tako naivna, u drugima mudra. Zbog nje sam neke stvari priomijenio u životu za koje nisam nikad mislio da će se mijenjati. Počeo sam gledati život iz nekoliko drugih perspektiva. Bjesnio i nadao se. i ona i ja smo imali druge. Ali svoju vezu nismo nikad konzumirali. možda bi stvari bile drukčije da jesmo. Možda i ne bi. Ne mogu znati. No ona stvarno nije znala što hoće, a to je meni sve više išlo na živce. jedan dan bi došla mojoj kući na proslavu promocije, ostala zadnja i pjevala s mojim starcima, strasno me poljubila kad sam ju odvezao kući, a drugi dan mi rekla da ne zna zašto je to napravila. No, kad sam upoznao Najbolju Suprugu na Svijetu (Kishon) odlučio sam tome stati na kraj, i više nisam stupao u kontakt s njom. Sreo sam ju dvaput u gradu. bezvezno zdravo i klimanje glavom i sve što već sleduje.
Sjetim je se ponekad. ŠBB KBB. No, ne vjerujem da bismo uspjeli na duge staze. Ona je kroz vrijeme koje smo se poznavali postajala sve religioznija, što bi meni sigurno sve više išlo na živce. A ja.. tko zna. Zadnje što sam čuo o njoj prije par godina je da je bila pred udajom za tipa s kojim je hodala, u vezi s kojom nije baš bila sretna ali je ostala iz nekih principa koje ja nikad nisam razumio. kad se sve zbroji i oduzme, mislim da mi je bolje bez nje.
Sve mi se čini da će komentari i na ovo biti prilično kontradiktorni. pa neka. pucajte. ja i sada držim čas.
Post je objavljen 16.06.2004. u 23:17 sati.