Marketing
Budi strpljiva, mama...
Iako sam ja neplanirana, to nije odredilo moju sudbu.
Bas naprotiv, sve sto radim, sve sto želim jedan je veliki plan.
Neki to zovu ambicijom, neki snom, neki organizacijom, al vjerujte mi - to je zapravo obično planiranje. To je život s predumišljajem.
I zato bi mi trebalo suditi. Trebalo bi me kazniti s bar mjesec dana neplaniranja, s mjesec dana opuštanja i bezbrižnog cerekanja.
Planirala sam što ću radit, e to sam i radila.
Što ću obući, tako sam se obukla, ma kako mama protestirala.
S kim ću se družit, s njima sam se družila, makar neke prijateljice nisu bile tak dobre duše kako sam si ja to planirala....
Planirala sam ja i kad ću se udati, i tad sam i udala.
Planirala sam da bude dobar, lijep, pametan i da me voli, no njegov dolazak u moj život ipak ne mogu reci da sam JA uspjela ostvariti, to bi već bilo drsko ustvrditi.
Isplanirani studij sam diplomirala, na isplaniranom se poslu zaposlila ... a onda su planovi počeli zapinjati.
Samo moje dijete ne želi doći kad je mama planirala.
Moje me dijete uči da budem spontana, a još nije ni rodilo.
Uči me da volim nekim drugim načinom, iako ga još nema.
Uči me da budem hrabra i da budem strpljiva, uči me da zavrijedim njegov dolazak.
Moje nerođeno i planirano dijete već pomalo mijenja moj svijet.
Post je objavljen 16.06.2004. u 20:18 sati.