Juce je bio prelep dan,a postao mi je jos lepsi kada sam usla u kancelariju i setila se da za pet minuta nestaje struje.Sefica nam ne rekla:”Organizujte se...”
Ja sam otisla u shopping,moja koleginica kod frizera,i sve u svemu,bavili smo se pomahnitalim trosenjem para.Odavno nisam kupovala garderobu u tako opustenom izdanju- nije bilo puno ljudi,prodavacice su bile ljubazne,a ja sam za divno cudo uzivala da gledam i probam razne drangulije na koje sam nailazila.
Oko 13h(tad je struja trebala da se pojavi) smo se skupili u firmi,a nje jos nije bilo...Sedeli smo jos nekih sat-dva,i resili da odemo kuci.Izuzetno produktivan dan... :)
Jela sam na brzinu i izletela napolje.Jurcala sam kojekuda i otisla orna na tae-bo.Skakala sam puna energije i elana.Cak je i Marija primetila da skacem zivahnije nego obicno...Instruktorka nam je predlozila da ako smo zainteresovani, mozemo da
uvedemo jos jedan dodatni trening.Yeah,sve bolje od boljeg...
Stigla sam kuci,istusirala sam se,i jos sam imala energije da pospremim sobu,operem neki vesh i procitam jedno poglavlje iz knjige “Putesestvije po Evropi” od Bila Brajsona...
Priblizilo se 23h.On bi sada trebao da zove.Tako je rekao....- proslo mi je kroz glavu.
Nije zvao.Cekala sam ga jos neko vreme,a onda sam otisla da spavam.Raspolozenje mi se naglo survalo sa vrha od tridesetak stepenika,prevalilo se u ponor sa ogromnog vodopada...
Zar samo taj jedan jedini detalj moze da pretegne onoliki pozitivni dan?Izgleda da moze...
Post je objavljen 05.04.2005. u 11:29 sati.