Ehh da sam sada na nekom lepom egzoticnom mestu, sa dragim , da pijemo kokosovo mleko koje je verovatno bljak ali lepo zvuci ...ali ne ja sam u frci , radim , pokusavam da nadjem novi posao,spremem ispit za aprilski rok koji ce mi se poklopiti sa vikendom kada sam planirala da otputujem sa mamom i sestom na Sargansku osmicu, i na sve to kasni mi...da..da.
Da maler bude jos veci gazde mozda najave povecanje kirije stana kada se vrate iz Australije , suprug na sve to daje sulude predloge sto ne bi ziveli sa njegovom mamom par meseci dok ne obezbedimo kredit za stan...Isuse to ne dolazi u Obzir..ni pod tackom razno...i tako ja sedim kao kalimero jadan ja i razmisljam. Boze zasto.
I definitivno dolazim do zakljucka da postoji sudbina i zacrtan put svakom od nas...I pas ima svoju sudbinu...gledam mog kucnog ljubimca i razmisljam sta bi bilo da se rodio kao dzumarica na ulici ,hladnoj, bio bi buvara naj obicnija ,...a ne ovako lepi pas koji izmislaj sta bi da jede .
Ali sam srecna ...sto imam njega i njih , i ziva sam i disem i znam da cu jednog dana imati sve sto pozelim, dobro mozda ne bas sve...ali vecinu stvari koje zelim...+ Manolo cipelice.
Post je objavljen 05.04.2005. u 09:41 sati.