evo sam da neš piknem sitno....još sam pod dojmovima od ovog vikenda...ma i pisala sam o njemu...ali...iliti ampak dok sam uspjela istipkat cijeli izlazak od petka komp mi prekinuo vezu....i spojim se luda ko zmaj i frajer mi zbriše sve jer sam totalno zaboravila da će mi refreshirat stranicu...gadem....rekla sam sama sebi da je vjerovatno suđeno da prešutim ovaj vikend,a iskreno i bolje....jerbo počela sam sa raskopavanjem u četvrtak...i do nedjelje sam možda odspavala 5 sati...i to je još previše što sam rekla....i šečer na kraju probudi me mama u jutro u subotu u pola osam...a došla doma u 5 u jutro ...kao idemo malo krampat na selo....ma da ,kakvo krampanje mislim si ja....e bome je bilo krampanje ...pa malo s motikom,pa malo iskopaj rupu za vočku....pa malo donesi vreću "đubra" ili dovuci...doguraj...ili kako već znaš umiješ ili možeš....a vreča od 50 kila....ma nema teoretske šanse....na povratku kuči...o dome slatki dome....sanjala sam krevet..nekih sat vremena dok sam se vozila u autu,...jer iskreno,najtužnije i najozbiljnije ...frendica je slavila rođendan u subotu....daklem od spavanja ništa jer imam samo dva sata da se istuširam skockam i ajmo dalje....i normalno da sam se izubijala ....mislim...koje su šanse da trijezna i toliko potrgana od dva dana otprije ostanem na nogama trijezna.....normalno da sam se morala podebljat....ijoj.....koliko sam se napila neču ni govorit....koliko sam popila?ma nisam puno....iscrpljenost je učinila svoje....ali koliko je sati bilo kad se s bambusa brzinski prešlo na gemište,pa na eksanje gemišta.....joj.......a vino neko domaće ...puca ko ludo...al glavno da glava ne boli drugi dan....i jesam li rekla da puca ko ludo...dabome da puca....joj...i onda šečer na kraju stvori se neka pljuga....e tako mi se nikad noge nisu odrezale...u biti nikad mi se ništa nije odrezalo.......hodat nisam mogla....kao idemo do jedine birtije koja radi u pola sedam...udaljeni smo od nje 3 minute pješice....i idemo,lijepo mi hodamo...pričamo ...umiremo od smijeha,držim se frendu ispod ruke jer se gušim od smijeha...popikavam se ...padam na koljena u jednom trenutku,jer nemogu(joj!bole me koljena) hodat,disat,stajat,na nogama koliko krepavamo od smijeha....skoro sam se udavila od smijeha,suze su mi u očima bile....frend me diže....joj.....i okrenemo se onak bezveze i skužimo da smo prešli nekih 20 metara od njegove zgrade...a kao idemo mi ...ful se žurimo......trebalo nam je 25 minuta da dođemo do birtije...uopće se čudim kako smo potrefili taj birc jer iskreno,nisam znala u jednom trenutku apsolutno ništa...glava prazna,je i inače je skoro pa prazna,al to u subotu nije bilo normalno....e baš sam se srezala....mislim da sam si u jednom trenutku vikala:diši!diši!......uf!klingtone....
doma sam došla u nedjelju u pola pet popodne....skinula fafersku jaknu iliti jaknu za faf i faferske cipele ,a sve je crno jer ak se zalijem slučajno ,a to slučajno se uvijek dogodi ,da se ne vidi....daklem kao da se ni nisam ;).....uglavnom presvukla se i zgibala van.......došla kuči....sjela za komp i skužila da tiltam...mislim da sam na sekundu dvije zaspala na sjedečki........otvorenih očiju,mislim....pred kompom...e to mi se stvarno nikad nije dogodilo....napokon sam uspješno se domogla kreveta prije jedanaest navečer i kao počinje pink panther...kao gledat ču ja...ma da moš si mislit...i frajerica onak nadobudno si riktam alarm na mobu za reprizu zvjezdanih staza,kao probudit ču se ja...pa do četiri ...sam da malo odmorim oči...ma moš si mislit...nisam ga ni čula da je zvonio,a bio mi je na deset cm od glave....hrkanac .....i boli me briga ako sam hrkala....hrkala sam s guštom.......
....i odlučila sam danas konačno i bez mogučnosti opoziva da sad neidem van neko vrijeme....koliko nemam pojma....bilo bi najbolje da me nema vani do rođendana....jer evo dva vikenda izađem van,a nije me bilo vani pola godine i više i dolazi mi taj frend da je čuo da volim popit....i sad se ja pitam dal je ovaj grad malen ili ja radim sranja.....ili je možda oboje...a možda su u šumi.......a i od sutra počinjem kao neš šljakat,onak malo iz dosade i dok ne uleti neš bolje....i totalno se preokrečem za 360 stupnjeva,jer nemože to više tako i kvit!
Post je objavljen 05.04.2005. u 01:12 sati.