Marketing
Pernate plutače napadaju I
Budući da je bio diiivan dan.. započela sam ga pečenim piletom..
Dobar početak dana, moram priznati.
Bilo je mekano i sočno, kao i ja.
I baš dok sam se udobno smjestila pred monitorom dođe pi-pip.
Poruka. SmS.
Poziv za polu-dejt: šetnja Šodericom.
Ajde.. šteta provesti ovakav dan u sobi okrenutoj sjevernoj strani.
I tak mi šećemo.. (ili šetamo??)
pričamo (ja uglavnom, al dobro..)
šećemo.. ili šetamo..
malo bacamo kamenčiće..
malo tjeramo mušice..
šećemo.. ili šetamo..
malo gađamo plastične boce u vodi..
šutamo male osušene pseće kakaće..
Sve što odrasli ljudi rade.
Normalno.
U biti za cijelo vrijeme vršenja ostalih radnji smo šetali.
I tak mi šećemo.. ili šetamo, jelte.. i vidimo labudove.. i šećemo dalje.. i ono, sve po svud labudovi.. živi.. plivaju.. mašu nožicama.. sve ih više i više ima!
Plove..
Skupljaju se.. okupljaju.. guraju glave pod vodu i dogovaraju se..
Ko u Hičkokokokovom muviju!
Šećemo mi dalje, ne dopuštamo da nas labudovi ometu u naumu da prošećemo obalom..
Ali ne!
Labudovi tiho plutaju za nama..
Mi ih ignoriramo, nastavljamo.. s kakaćima igru igramo..
Bijele psine su nam na repu.. prate nas.. kao sjene..
Već pomalo u panici okrećemo se svaku drugu sekundu (naizmjenično) ne bismo li ih uplašili duplim parom očiju.
Ali ne!
Oni nas u stopu prate..
Gutamo velike komade zelenih izlučevina koje nastaju kad je čovjek prehlađen, i koje nemoš pregrist ni da hoćeš.
No, to nije bitno za ovu priču.
Dakle.. više ne šećemo.. sad već mahnito trčimo, okrećemo se, znoj kapa s čela.. pokoji put i padnemo na šljunku.. na postavljenim zamkama.. vrištimo, vičemo, zovemo Hilfe hilfe help help hilfe hilfe help help - i tako stalno.
Vjerujte, nije bilo ugodno.
(Kad izađu iz vode veći su od mene. A imaju i jači kljun.
Vjerojatno bi me momak branio, ali ništ nije sigurno.
Možda bi on bio djeva u nevolji, a ja princ u oklopu.
Nikad se ne zna.)
Odjednom jedan labud iz stražnjeg poketa izvadi poket najf i grubim, hrapavim glasom zagrmi:
"Čuj mala, ne pravi se gljiva. Daj taj kukuruz!"
Ja u šoku.. Labud govori!
"Mala, neću dvaput govoriti. Kukuruz na sunce! A ti momak, bjež'."
. . .
Ne moram dalje nastavljati, zar ne? Znate kako priča ide.
Došao je policajac i legitimirao labuda.
Znate, nema s Policijom šale, o ne.
Mi smo iz tog prepada izašli neozlijeđeni, osim emocionalne boli koja je prevelika da bih ju mogla opisati.
Možda drugi put.
Nastavili smo dalje šetati misleći kako su nas labudovi ipak omeli u šetanju.
1:0 za labudove
Možda su dobili rat, ali nisu bitku!
Još ćemo se mi sresti.. Ali sljedeći put neću biti ovako ljubazna.
(svaka riječ do "Plove.." je istinita priča)
Jesam vas zeznula, haha! Stvarno ste mislili da je policajac legitimirao labuda!? haha! Ma dajte, pa policajac zna da labud nema osobnu! haha!!
Post je objavljen 03.04.2005. u 21:01 sati.