Poznata vam je priča od prethodnog dana(doslovce), a mi opet na istom mjestu, isti ljudi, slična priča…zapravo nije uopće slična, ali pošto se radi o onom simpatičnom prijatelju 15-og, ta riječ mi se nekako činila prikladnom.
Sreli smo se gore dan poslije, pozdravio me i nešto smo pričali bezveze. Malo kasnije opet je došao do mene i zamolio me da odemo prošetat. Kaj se tiće njegovog izgleda bio je onak normalan, izgledao je tipično splitski(od tamo je i bio), malo tamnoput, smeđa kosa, smeđe oči, koju godinu stariji od mene. I tako mi šetali i pričali, vratili se natrag i znam da me zamolio da stanem, pitao je dal bi ga htjela poljubit, nisam htjela, ali me molio, sjećam se dosta dugo preko 15 minuta, na kraju sam pristala, al to je trajalo onak - 3 sekunde, znam da je ankon toga bio ful sretan…zašto mi je to tolko značilo, ne znam …nikad ne ću ni saznat, a ni ne zanima me…BROJ 16 - Ivan(08.06.2002)
Post je objavljen 03.04.2005. u 19:11 sati.