uzhasno mrzim povrshnost. a chesto se susrechem sa njom. chitajuchi vashe kometare shvatih da, osim kaj su zhene generalno povrshnije od mushkaraca (mushki stav je kaj generalizirash nismo svi isti) u stvari i problem je djelomichno u meni. ja si nekaj zamislim, pa onda pola napishem a pola ostane u mojoj glavi. onda mi sine josh jedna dobra ideja pa i to uvedem. na kraju od svih vas jednino je jedna osoba shvatila bit onoga o chemu sam prichala.
nema veze. ovo je moj blog pa misli kako idu tako se neke nekim chudom i nadju na papiru...ne da mi se objashnavati kaj je pjesnik htio rechi.
nego, kakav me umor proljetni opizdio! hodam ko po dimu. chudi me da me nije negdje pokupio neki auto (shto je kad malo bolje razmislim gotovo nemoguche jer u dnevnom kretanju ne prelazim cestu, kaj nije to smijeshno?!) sve stvari obavljam nekak automatski i uhvatim se da ni sama ne znam kak sam nekaj napravila. josh me ovo nehumano vrijeme nervira (o.k. danas je lijepo). a da ne kazhem da se ujutro jeeeedva dignem iz kjeveta. kazhu da se na proljeche budi priroda i to. ja nisam priroda izgleda!
Post je objavljen 01.04.2005. u 09:21 sati.