Jučer sam sasvim slučajno naletila na sanju na rtl-u...bila je neka emisija valjda o slomljenim srcima ili tako nešto. Jao, sve me nešto stislo unutra. Potreba da plačem. Ne znam da li zbog sebe i svog prekida ili zbog njihovih priča i njihovih prekida. I tamo neka psihijatrica ili psihloginja je nekom mladom dečku rekla kako on tu svoju curu nije volio već je samo bio zaljubljen ( naravno s obzirom na njegove godine ). To mi je bilo stvarno glupo, jer ja imam dvadeset i znam da sam njega stvarno istinski voljeljela. Ne, nije to bila nikakva zaljubljenost ili zaluđenost. Bila je ljubav, prava ljubav, ne nikakva izmišljotina. Zar bi ta njena izjava značila da mlada osoba od 20-ak godina nije u stanju voljeti onako pravo, već da su sve to neke puste zaljubljenosti ? Naravno da nekad jesu, ali ja znam da u mome slučaju nije bilo tako.
Totalno se glupo osjećam. Znam da ne bi ponovno bila s njim. Pa mi onda nije jasno zašto toliko mislim na njega. Možda jer nisam dobila odgovore na tisuće mojih „zašto“. Kad bi sve znala onda ne bi morala toliko razbijati glavu time. Ali na svaki zašto imam samo pretpostavke i to me izjeda. Jer ne znam zašto???
Ostavio je toliku prazninu iza sebe i sad mi je teško tu prazninu popuniti.
Btw hvala svima na komentarima. Lijepo je znati da me bar netko čita i valjda i razumije.
Post je objavljen 31.03.2005. u 22:22 sati.