Da ne bude zabune ja sam doš’o još onomad. Tu sam ja, da ne bude zabune. Evo me na poslu.
Ovako: isprva nisam želeo da se vratim u Srbiju zato što je Italija bogata zemlja u kojoj je sve sama razbibriga i rados’ devojačka. Dobio sam međutim jedno zlokobno elektronsko pismo u kojem me stara mati obaveštava da su mi
dvori spaljeni,
ostave poharane,
parket nehoblovan,
cipele nependžetirane,
patos neolajisan,
escajg nekalajisan,
nahtkasne izgrebane,
garnišne izjebane...
Ukratko da mi se verna ljuba podvrgla nizu sofisticiranih hirurških zahvata te da je sada brkati delija-jednooki kiklop koji uteruje reket Ciganima i Kinezima na novobeogradskoj buvljoj pijaci, a da mi cela uža porodica leži u kontumacu u Zemunu od puste dijareje koju su fasovali što su pojeli nepečatirano prase, kupljeno iz seljačkog gepeka na parkingu C marketa u bloku 70.
Ovo je bio uvod, dosta glupav i nastran, a evo sada ću vam pisati kako sam ja bio juče na večeri.
Bilo je jako raskošno i hoh, i taj dvorac, ili da kažemo šatou je bio de construction moderne, ŕ l'italienne, avec deux ailes avançant et trois perrons se déployait au bas d'une immense pelouse oů paissaient quelques vaches, entre des bouquets de grands arbres espacés, tandis que des bannettes d'arbustes, tu su zatim bili i rododendroni, i još seringas et boules-de-neige bombaient leurs touffes de verdure inégales sur la ligne courbe du chemin sablé. Potočić je passait sous un pont ; ŕ travers la brume, on distinguait des bâtiments ŕ toit de chaume, éparpillés dans la prairie, que bordaient en pente douce deux coteaux couverts de bois, et par-derričre, dans les massifs, se tenaient, sur deux lignes parallčles, les remises et les écuries, restes conservés de l'ancien château démoli. Znači perfekcija. Na meniju svinjski kotleti šes’ cola debeli, ćevapi, kupus salata dosta pobiberena, baš kao što ja volim, ’leb sečen na debele kriške i ohlađeno pivo.
Taman da zasednemo i da se prihvatimo, kad onaj moj talentovani kolega koji ima sklonosti ka svim vrstama umetničkog ispoljavanja, a koga sam baš juče pominjao, on je hteo nešto da recituje, pesmu Vraćanje od Dučića, i taman započeo (gledajući svinjski kotlet):
Kad mi opet dodješ, ti mi pridji tada...
ali se onda sapleo i srušio ceo sto i ispala je velika furtutma. I sad ta naša drugarica Desislava što je sve to lepo naspremala ona je fras dobila, zagrlila svoje kuče i sve mu viče kroz plač: „Ne dam ja tebe Lesi, ne dam te Švabi za kavurmu!!!“ a nit se pas zove Lesi nit ko zna ko je taj Švaba. Najgore je bilo kad se pojavila Desislavina cimerka da interveniše, pošto ona inače živi u špajzu i iz njega nikad ne izlazi jer voli mrak i metle. Tad sam znao da je stvar otišla predaleko... Da se to mora okončati. Završiti. I evo završavam.
Post je objavljen 31.03.2005. u 13:12 sati.