evo seka je otisla pa mogu na net i po prvi put nemam sto napisati...ne znam sto se to dogada sa mnom,osjecam se tako praznom..vec neko vrime osjecam se tako malom,tako nemocnom..ne znam sto cu sa sobom..samo me uhvati taj osjecaj samoce,pa padnem u depresiju i ne znam sto da radim,osjecam se tako izgubljeno..tako zaboravljeno...kao da ovo nije moj zivot,kao da ja sve ovo gledam iz prikrajka,dok netko drugi vodi moj zivot...i ne mogu se trgnuti..dok sam sama ne mogu,ne mogu skupiti snage..a vise nemam ni volje,jednostavno odustajem...a ne zelim,zelim svoj zivot nazad..joj mrzim kad dodem u ovo raspolozenje...tada me preplave svi ovi osjecaji,a njih me tako strah..a oni mi uvik dodu kada se osjetim sama..kad pomislimm da nikoga nije briga za mene...znate to vam je moj najveci strah...samoca...strah da me ne zaborave...joj ali bar sam uspila shvatiti koji je moj strah...